Пут далеког Минска, главног града Белорусије, синоћ је аутобусом кренуо Црквени хор „Опленац“ из Тополе. У суботу, 19. октобра, хор ће наступати на Фестивалу хорова посвећеном Богородици државној који се одржава у манастиру Света Јелисавета Фјодоровна надомак Минска. На Фестивалу који није такмичарског карактера, ће поред нашег, учествовати и један дечији, један мушки и два мешовита хора. Наступ хорова је предвиђен, као што смо рекли у суботу, у 12 часова, а двадесет два члана хора са својим диригентом ће наступити у 12.45 сати изводећи седам композиција са руским, српским и грчким садржајем.
О путу, боље рећи како то да је црквени хор из малог места валовите Шумадије уопште позван у Белорусију, вече пре поласка разговарамо са диригентом хора Маријом Мацом Ракоњац. С обзиром на темперамент, све и да је хтела, није могла да сакрије узбуђење пред полазак на пут.
Међу првим непосредним контактима са руским хоровима, прича нам Марија Ракоњац, прецизније са квартетом из Краснојарска имали су у августу када су заједнички наступали у храму светог Ђорђа на Опленцу у оквиру Међународног фестивала камерних хорова и ансамбала. Владимир Пономарјов, композитор и диригент и његове колеге из квартета били су одушевљени одабиром песама и наступом нашег хора. Пошто је хор извео и композиције Ирине Денисове – мајке Јулијане, што је видно обрадовало госте из далеког Сибира, дошло се и до идеје конкурисања на Фестивал хорова у Белорусији. Госпођа Ракоњац је и раније пратила рад манастира Света Јелисавета у Минску.
-Пратећи рад манастира у Минску била сам фасцинирана. Читала сам пуно о њему. Имају два хора. Један је празнични хор манастира Света Јелисавета, а други је хор монахиња. Иначе сам манастир је веома млад. Носи име по светој Јелисавети Фјодоровној, кнегињи и милосрдној сестри која је у време Октобарске револуције бачена у 20 метара дубоку јаму напуштеног рудника. Манастир је подигнут како би се бринуло о болеснима, напуштенима, деци без родитељског старања. Врло брзо ту је никао читав један град који је практично срастао са Минском. Са 87 монахиња и 370 милосрдних сестара представља једну од највећих манастирских обитељи на свету. У њему се налази дечија болница и санаторијум као и продуцентску кућу и студио. Све у свему једна феноменална организација – каже нам, у Тополи популарна, Маца.
У овај манастир стиже Ирина Денисова. Завршила је композицију и дириговање. Замонашила се под именом Јулијана и има велики композиторски опус. На сајту манастира, који је по речима Марије Ракоњац веома богат и у шта смо се и сами уверили, појавио се конкурс за поменути Фестивал. Одржава се два пута годишње и зове се Државни глас, посвећен је Богородици државној као и сама црква (у комплексу их има укупно три). Први Фестивал се одржава у недељи после Васкрса, а други у суботу када ће наступити и хор „Опленац“. Од наших хорова овде је наступало једино Прво београдско певачко друштво. У конкурсу је све до детаља било објашњено. Нема везе да ли сте црквнени или световни, професионални или аматерски хор, важно је да сте љубитељ хорске црквене музике – световне музике са духовним садржајем. Марија Ракоњац је послала снимак песама тополског црквеног хора што је такође конкурсом тражено. Мати Јулијана преслушава све пријаве и доноси одлуку о учешћу на Фестивалу.
Са узбуђењем у гласу Марија описује даљи ток догађаја: „Пријава је требало да се преда до 25. августа, а одговор се добија најкасније месец дана пре Фестивала. Међутим мени су одговорили одмах сутрадан. Била сам запањена. Наравно позитивно. У одговору ми је речено да мајка Јулијана веома добро већ познаје наш хор... Нисам знала одакле. У даљој преписци она је у једном тренутку написала Ви нама морате доћи. Одговорила сам јој да ће то бити веома тешко, а да је њен позив за нас Божији благослов.
Ове наступа други део приче. Како доћи до цифре од око 2500 евра, колико је било потребно за пут. На разговору код председника општине, Драган Јовановић јој је рекао да је штета не отићи, да је Белорусија дивна земља – да је он прошле године био у Минску и потписао споразум о братимљењу са једном облашћу овог града и да ће све учинити да помогне. Тако је и било Општина Топола не само да је одмах извршила уплату, већ је, што се касније испоставило, она била и највећа (из пристојности нећемо помињати износе). Путовање су материјално помогли ливница Лиграп, Стара Варош, Трнава промет, једна фирма из Аранђеловца и из Краљева које су желеле да остану анонимне, Задужбина краља Петра Првог, као и Шумадијска епархија и тополска црквена општина, а део прилога дали су и сами чланови хора.
-Знала сам да ће ићи тешко – наилазите на милион искушења, као и увек када решите да идете на неко свето место. Нашло се људи добре воље који су помогли. Времена су тешка. Новца је све мање, а то се најпре одражава тамо где га довољно никада и није било – у култури. Хор је ушао у петнаесту годину свог постојања. Пролазио је бројна искушења, а својим радом могао је да служи само за понос и поносили су се њиме и Топола и Шумадијска епархија. Овај пут схватамо као Божију награду, а што смо једва сакупили новац то је друго питање. Учешће на Фестивалу ће много значити за наш хор. Уопште свим хоровима треба пружити могућност да некуда оду јер то учвршћује и дружење и посећеност пробама и заинтересованост за учлањење у хор и долажење у цркву. Хор се доста подмладио. Видим да је тој деци лепо, а то је и начин да још ближе приђу и правој вери.... Одлазак у Минск нас је све одушевио. И нас као чланове хора и наше породице, пријатеље и читаву Тополу. Пут ће бити мало напоран. Траје око 24 сата у једном правцу. У недељу увече крећемо назад. Али, искористићемо га на прави начин, кроз духовну музику представљајући своју земљу и свој град – закључила је Марија Маца Ракоњац.

У храму Светог Ђорђа на Опленцу, у суботу 24. септембра одржан је концерт „Опленачки дани хорске музике“. На већ традиционалним, трећим по реду сусретима хорске, пре свега духовне, музике учествовали су хор „Цар Константин и царица Јелена“ из Сомбора под диригентском палицом Милана Радишића, затим хор „Света Анастасија српска“ из Аранђеловца предвођен диригентом Бојаном Србљак и Црквени хор „Опленац“ из Тополе са диригентом Маријом Ракоњац.
Црквени хор „Опленац“ из Тополе извео је композиције: К.Станковић „Господи возвах...“ гл.VIII (из осмогласника за четворогласни хор); Мон.Јулијана Денисова „Херувимска песма“; Еп.Јонатан XVв. „С'нами Бог“; „Карагуна“ – Грчка (Тесалија) у аранжману С.Ефтимиадес. хор је основан 1999. године са благословом блаженопочившег Владике Саве. За свега пар месеци савладана је Литургија и хор је почео редовно да пева на богослужењима, недељним и празничним, у све три парохијске цркве: Св. Ђорђа на Опленцу, Рождества Пресвете Богородице и Св. Три Јерарха. Након годину дана постојања репертоар је знатно обогаћен бисерима српске, руске и византијске музике, а у последњих пар година чланови хора су успешно савладали мноштво песама световног карактера,као и композиције савремених Српских и Руских композитора,пре свега Монахиње Јулијане Денисове и Митрополита Илариона Алфејева.
Хор „Света Анастасија Српска“ из Аранђеловца се публици представио композицијама: Херувимска песма-непознатог аутора; Достојно јест - Јулијана Денисова; Свјати Боже - Јулијана Денисова; Кондак Богородици - С.С. Мокрањац; Коњ - руска козачка песма. Априла 2013. године, његово преосвештенство епископ Шумадијски господин Јован дао је благосов за почетак рада као и име аранђеловачком хору „Света Анастасија Српска“. Већ од јуна месеца хор учествује на Светим Литургијама и осталим богослужењима при храму Светих Апостола Петра и Павла у Аранђеловцу, а повремено и у осталим храмовима архијереског манесништва орашачког Шумадијске епархије као и другим свечаним приликама. Диригент хора је Бојана Србљак, рођена у Београду 1978. године. Музичку школу завршила је у Крагујевцу. Факултет музичке уметности уписала је у Београду, а након две године студије наставља на William Paterson Univerzitetu (SAD), одсек Музичка педагогија. Дипломира у јануару 2004. године као најбољи студент у класи, примајући признање за изванредна академска постигнућа од стране ректора универзитета и Генералне скупштине државе Њу Џерзи. Тренутно своју љубав према музици, поред рада са хором, као наставник дели са ученицима Основне школе „Илија Гарашанин“ у Аранђеловцу.
Српски православни црквени хор „Св.цар Константин и царица Јелена“ из Сомбора представио се следећим програмом: Царју небесни - Староруски напев; Блажен муж- напев Зоосимове пустиње; Мире Лукавиј - Духовни стих 16. век; Мироносицам женам (Тропар Великог петка) 2. глас - Петар Коњовић; (Кућа је испуњена светлошћу)-Божићна румунска песма- Богдан Туреан; Шен кар венаки (Ти јеси лоза истинита)- богородичен- Грузијски Св.цар Димитрије I (11. vek); Трисвјатоје - Схиархимадрит Серафим Битбунов; Тамо Далеко- Марина Адамов; Креће се лађа Француска- Марина Адамов. Хор је основан 1995. године од стране свештенства и верника Православне цркве у Сомбору, храма Светог великомученика Георгија. Први ментор хора је био отац Лаза Пајић. Хор наставља дугогодишњу традицију хорова и хорског певања у Сомбору.
Сомборско певачко друштво је основано 1870. године као Српско црквено певачко друштво које је радило са значајним композиторима и диригентима (Јован Пачу, Јосиф Маринковић, Петар Коњовић, Душан Трбојевић...). Од средине прошлог века, Сомборско певачко друштво је изашло из цркве због тадашњег друштвеног и политичког стања. Буђењем верске свести, деведесетих година се појавила потреба за црквеним хором, те су се верници састали и основали нов хор - Српски православни црквени хор „Свети цар Константин и царица Јелена“ са диригентом Славицом Соколовић. Основни задатак хора је да учествује на недељним богослужењима, обредима венчања, резања колача и других црквених обреда. Убрзо хор је почео да ради и концертни репертоар и да учествује на различитим концертима и смотрама широм Србије (1996-Нови Кнежевац, 1997-Сремски Карловци, 2008-Бечеј,Београд...).
Oд 2002. године хор је водила Данијела Кујунџић, а 2006. године хор је добио новог диригента Милана Радишића, који га је значајно подмладио и донео нов репертоар прилагодљив камерном саставу. Хор броји 16 чланова, средњошколаца и студената. Хор је на XIV фестивалу духовне музике „Хорови међу фрескама“, 21.06.2008. године освојио награду „Војислав Илић“ за аутентично извођење духовне музике у категорији вокалних ансамбала. 2009. године диригент хора Милан Радишић је освојио специјалну похвалу за истраживачки рад на пољу духовне музике на XV фестивалу духовне музике „Хорови међу фрескама”. Хор је изабран као представник епархије Бачке на свечаном Видовданском сабору у Руми у јуну 2010. године. Учесници су прошлогодишњег Фестивала духовне музике у манастиру Жировићи (Белорусија), где су презентовали богато културно и духовно наслеђе Србије, и покупили значајне позитивне критике како селекционе комисије, тако и публике. Хор се у неколико наврата показао као изузетно добар домаћин и учествовао је као један од организатора у прослави великог јубилеја – 250 година од изградње храма Светог Геогрија у Сомбору, где је Литургију водио владика Иринеј уз владику Јована, владику Пахомија и владику Порфирија. Милан Радишић, живи и ради у Сомбору. Тренутно осим поменутог хора води и мушку и женску певачку групу при КУД „Раванград“ из Сомбора, са којима је 2010, 2012. и 2014. добио посебну похвалу за певачке групе на Фестивалу музичких друштва Војводине у Руми. Тренутно је стручни руководилац оркестра у поменутом КУД -у, диригент је старијег дечијег хора Сомборског певачког друштва из Сомбора, стручни руководилац је музичке секције Дома ученика Средњих школа у Сомбору, чије су секције ове године освојиле прво и друго место на покрјаинској смотри Домова ученика и друго место на Републичкој смотри.