У јесењу фазу асфалтирања локалних путева Општина Топола ће уложити 9.262.384,80 динара. Асфалтираће се путеви у десет Месних заједница у укупној дужини од 2.680 метара. Извођач радова је „Шумадијапут“ из Рипња.
Већина путних праваца је припремљена за асфалтирање, а поједини су већ и пресвучени асфалтном подлогом. Завршен је пут у Чолића крају у Божурњи, пут за Јанковиће у Винчи и Ђурића крај у Жабарима.
Наредних дана у плану су радови на асфалтирању путева и улица у Тополи:
Маскар – пут за Јовановиће; Горња Трнава (Витлина) – пут Прокићи-гробље;
Загорица – пут за Пантиће и Гајиће; Рајковац – пут за Круниће; Светлић – пут Центар-Шарићи; Шуме – пут Гробље-Прокићи; Варош Топола – улица Владимира Карића и део улице Иве Андрића.
Данас ће, због асфалтирања, за саобраћај бити затворен путни правац Винча-Пласковац преко Ћумуране. Деоница реконструисаног пута спремног за асфалтирање износи 500 метара. Извођач радова је предузеће “Страбаг” из Београда. Радове инвестира Општина Топола и Путеви Србије, а инвестиција је вредна око 5 милиона динара.
Реч је о врло фреквентној деоници пута који је један од најоптерећенијих локалних путних праваца. Користи га велики број фирми као и произвођача воћа. Додатно оптерећење овој деоници пута представљали су и прошлогодишњи радови на путу Топола-Рудник када је коришћен као алтернативни правац, односно заобилазница путничким и теретним возилима.
Општина Топола ће у наредних месец дана, поред предстојеће обраде постојећег коловоза и наношења асфалтног слоја на локалним путевима, акценат у изради путне инфраструктуре ставити на изградњу око 12 километара атарских путева. Радови подразумевају комплетно проширење коловоза, насипање каменим агрегатом и ваљање, уз обавезну израду канала за одводњавање. Инвестиција радова на атарским путевима вредна је око 11 милиона динара. Јавно комунално стамбено предузеће Топола које је квалификовано и оспособљено за изградњу макадамских путева, завршило је већ правац Загорица-Рајковац преко Гаја. Завршено је и насипање пута у Митровчићу, на потезу Дебљак, а тренутно у изградњи је пут за Карађорђеву чесму у Белосавцима. За њих је већ утрошено око 5 милиона динара. Атарски путеви ће се радити у Месним заједницама: Винча – потез Велико поље-Трмчак, Војковци – Таблица-ловачки дом, Трнава-Витлина – Ракичевићки извор-Васиљевић крај, Јунковац – пут за Трешњевац, Жабари – Момање, Клока – Арсенијевићи-Арсићи, Овсиште – пут за Гарине, Светлић – Стаблине-Милошевићи, Липовац – Ловачки дом-Караула, Љубесело – пут Орла.
Општина Топола отпочела је са асфалтирањем више путних праваца у дужини од 3760 метара. Завршна фаза наношења носећег слоја каменог агрегата је у потпуности обављена тако да су новом асфалтном подлогом већ насути путеви у: Жабарима – пут за Ђорђевиће, Горовичу – пут ка старој цркви и пут поред потока Кустура ка гробљу у Наталинцима. За асфалтирање су припремљени и локални путеви у Месним заједницама: Клока – пут за Арсенијевиће (Чучуге), Јунковац – пут за Бабиће, Крћевац – пут за Недељковиће, Љубесело – пут јаруга-гробље, Варош Топола – улица Петра Бојовића, Овсиште – пут за Јокиће и Грујиће, Пласковац – пут за Танасијевиће и Шаторња – пут за Прокиће.
У центру Јарменоваца у току су радови на проширењу моста који је у саставу пута Топола-Рудник. Потпуни завршетак радова се очекује у току сутрашњег дана. До петка ће се урадити и тест оптерећења што ће, пошто је пут дужине 27 километара у потпуности асфалтиран, представљати и крај ове фазе радова. Радове изводи предузеће „Шумадија пут“ из Рипња. Надзорни орган су Општина Топола и „Путеви Србије“.
На Опленцу је у току реконструкција резервоара питке воде Р-1, капацитета 350 кубних метара. У последњих пар година овај резервоар је нагло почео да губи воду што је захтевало његову потпуну реконструкцију. Резервоар је веома битан за дневна изравнавања воде, притиске и друго. Постојала је и опасност по темеље цркве Светог Ђорђа. Очекује се да радови буду завршени до почетка лета, односно до периода када је потрошња воде и највећа. Оно што је интересантно, а везано управо за овај резервоар, је податак да га је 1911. године осмислио и направио краљ Петар I. Дакле реч је о једном од најстаријих, ако не и најстаријем резервоару питке воде у Србији. До 2006. године он је био и највећи резервоар на Опленцу. Те године реконструисан је резервоар R-0 који је знатно већег капацитета. Након те као и реконструкције осталих градских изворишта, попут Кречане, водоснабдевање Тополе постало је знатно уредније у односу на вишедеценијске проблеме у снабдевању питком водом.