У храму Светог Ђорђа на Опленцу, у суботу 24. септембра одржан је концерт „Опленачки дани хорске музике“. На већ традиционалним, трећим по реду сусретима хорске, пре свега духовне, музике учествовали су хор „Цар Константин и царица Јелена“ из Сомбора под диригентском палицом Милана Радишића, затим хор „Света Анастасија српска“ из Аранђеловца предвођен диригентом Бојаном Србљак и Црквени хор „Опленац“ из Тополе са диригентом Маријом Ракоњац.
Црквени хор „Опленац“ из Тополе извео је композиције: К.Станковић „Господи возвах...“ гл.VIII (из осмогласника за четворогласни хор); Мон.Јулијана Денисова „Херувимска песма“; Еп.Јонатан XVв. „С'нами Бог“; „Карагуна“ – Грчка (Тесалија) у аранжману С.Ефтимиадес. хор је основан 1999. године са благословом блаженопочившег Владике Саве. За свега пар месеци савладана је Литургија и хор је почео редовно да пева на богослужењима, недељним и празничним, у све три парохијске цркве: Св. Ђорђа на Опленцу, Рождества Пресвете Богородице и Св. Три Јерарха. Након годину дана постојања репертоар је знатно обогаћен бисерима српске, руске и византијске музике, а у последњих пар година чланови хора су успешно савладали мноштво песама световног карактера,као и композиције савремених Српских и Руских композитора,пре свега Монахиње Јулијане Денисове и Митрополита Илариона Алфејева.
Хор „Света Анастасија Српска“ из Аранђеловца се публици представио композицијама: Херувимска песма-непознатог аутора; Достојно јест - Јулијана Денисова; Свјати Боже - Јулијана Денисова; Кондак Богородици - С.С. Мокрањац; Коњ - руска козачка песма. Априла 2013. године, његово преосвештенство епископ Шумадијски господин Јован дао је благосов за почетак рада као и име аранђеловачком хору „Света Анастасија Српска“. Већ од јуна месеца хор учествује на Светим Литургијама и осталим богослужењима при храму Светих Апостола Петра и Павла у Аранђеловцу, а повремено и у осталим храмовима архијереског манесништва орашачког Шумадијске епархије као и другим свечаним приликама. Диригент хора је Бојана Србљак, рођена у Београду 1978. године. Музичку школу завршила је у Крагујевцу. Факултет музичке уметности уписала је у Београду, а након две године студије наставља на William Paterson Univerzitetu (SAD), одсек Музичка педагогија. Дипломира у јануару 2004. године као најбољи студент у класи, примајући признање за изванредна академска постигнућа од стране ректора универзитета и Генералне скупштине државе Њу Џерзи. Тренутно своју љубав према музици, поред рада са хором, као наставник дели са ученицима Основне школе „Илија Гарашанин“ у Аранђеловцу.
Српски православни црквени хор „Св.цар Константин и царица Јелена“ из Сомбора представио се следећим програмом: Царју небесни - Староруски напев; Блажен муж- напев Зоосимове пустиње; Мире Лукавиј - Духовни стих 16. век; Мироносицам женам (Тропар Великог петка) 2. глас - Петар Коњовић; (Кућа је испуњена светлошћу)-Божићна румунска песма- Богдан Туреан; Шен кар венаки (Ти јеси лоза истинита)- богородичен- Грузијски Св.цар Димитрије I (11. vek); Трисвјатоје - Схиархимадрит Серафим Битбунов; Тамо Далеко- Марина Адамов; Креће се лађа Француска- Марина Адамов. Хор је основан 1995. године од стране свештенства и верника Православне цркве у Сомбору, храма Светог великомученика Георгија. Први ментор хора је био отац Лаза Пајић. Хор наставља дугогодишњу традицију хорова и хорског певања у Сомбору.
Сомборско певачко друштво је основано 1870. године као Српско црквено певачко друштво које је радило са значајним композиторима и диригентима (Јован Пачу, Јосиф Маринковић, Петар Коњовић, Душан Трбојевић...). Од средине прошлог века, Сомборско певачко друштво је изашло из цркве због тадашњег друштвеног и политичког стања. Буђењем верске свести, деведесетих година се појавила потреба за црквеним хором, те су се верници састали и основали нов хор - Српски православни црквени хор „Свети цар Константин и царица Јелена“ са диригентом Славицом Соколовић. Основни задатак хора је да учествује на недељним богослужењима, обредима венчања, резања колача и других црквених обреда. Убрзо хор је почео да ради и концертни репертоар и да учествује на различитим концертима и смотрама широм Србије (1996-Нови Кнежевац, 1997-Сремски Карловци, 2008-Бечеј, Београд...).
Oд 2002. године хор је водила Данијела Кујунџић, а 2006. године хор је добио новог диригента Милана Радишића, који га је значајно подмладио и донео нов репертоар прилагодљив камерном саставу. Хор броји 16 чланова, средњошколаца и студената. Хор је на XIV фестивалу духовне музике „Хорови међу фрескама“, 21.06.2008. године освојио награду „Војислав Илић“ за аутентично извођење духовне музике у категорији вокалних ансамбала. 2009. године диригент хора Милан Радишић је освојио специјалну похвалу за истраживачки рад на пољу духовне музике на XV фестивалу духовне музике „Хорови међу фрескама”. Хор је изабран као представник епархије Бачке на свечаном Видовданском сабору у Руми у јуну 2010. године. Учесници су прошлогодишњег Фестивала духовне музике у манастиру Жировићи (Белорусија), где су презентовали богато културно и духовно наслеђе Србије, и покупили значајне позитивне критике како селекционе комисије, тако и публике. Хор се у неколико наврата показао као изузетно добар домаћин и учествовао је као један од организатора у прослави великог јубилеја – 250 година од изградње храма Светог Геогрија у Сомбору, где је Литургију водио владика Иринеј уз владику Јована, владику Пахомија и владику Порфирија. Милан Радишић , живи и ради у Сомбору.
Тренутно осим поменутог хора води и мушку и женску певачку групу при КУД „Раванград“ из Сомбора, са којима је 2010, 2012. и 2014. добио посебну похвалу за певачке групе на Фестивалу музичких друштва Војводине у Руми. Тренутно је стручни руководилац оркестра у поменутом КУД -у, диригент је старијег дечијег хора Сомборског певачког друштва из Сомбора, стручни руководилац је музичке секције Дома ученика Средњих школа у Сомбору, чије су секције ове године освојиле прво и друго место на покрјаинској смотри Домова ученика и друго место на Републичкој смотри.

Проглашењем победника, уручењем награда и ревијалном представом, у петак 9. септембра, пала је завеса на овогодишњи, трећи у низу, Фестивал дуодраме у Тополи. Стручни жири Фестивала: Позоришни редитељ Дејан Мијач, драмски писац Жељко Хубач и глумица Ана Софреновић донели су одлуку о додели награда које су саопштене публици и уручене добитницима или њиховим представницима:
–Гранд При, за најбољу представу припао је остварењу „Прах“. Улоге су тумачили Наташа Нинковић и Зоран Цвијановић;
–Награду за најбољег глумца добио је Слободан Ћустић за улогу у драми „Дервиш и смрт“;
–Награда за најбољу глумицу припала је Татјани Кецман за улогу у представи „Помахнитали“;
–Најбоља представа по гласовима публике је драма „Пластика“. Улоге су тумачиле Нела Михајловић и Сузана Петричевић. Као и на отварању Фестивала, програм је водила наша суграђанка, глумица Зорана Бећић. Аудиторијуму се обратио селектор Фестивала, глумац Игор Ђорђевић, победнике у име жирија саопштила драмска уметница Ана Софреновић, у име награђених публици се обратила глумица Татјана Кецман, а 3. Фестивал дуодраме у Тополи званично затворио председник Скупштине општине Топола, Драган Јовановић.

По уручењу награда публика, у дворани Културног центра, је у ревијалном делу програма имала прилику да пропрати монодраму „Дневник једног лудака“ у извођењу Ивана Видосављевића, глумца Књажевско српског театра из Крагујевца.

Селектор фестивала Игор Ђорђевић, првак драме Народног позоришта у Београду, у Тополу је „донео“ разноврсне представе и по садржају и по тематици. Осликавале су различита времена, од историјски удаљеног до савремених тема, које су пред пажљивог посматрача могле да поставе бројна питања. Публика је зато могла да бира шта ће и које ће представе гледати, које глумце и њихове роле пратити. Занимљиво, може се рећи и охрабрујуће, је да се велики број гледалаца одлучио за читав сет карата – преведено, желели су да погледају све представе. Зашто је тај податак охрабрујући? Разлог је једноставан и недвосмислено наводи на закључак да позориште и позоришна публика у Тополи хватају корене. Због тога велико хвала Игору Ђорђевићу, Удружењу „Фестивал дуодраме“ – Лидији Видмар и Снежани Маринковић, Културном центру Топола и Општини Топола.

Представом „Дервиш и смрт“ Београдског драмског позоришта, завршен је званични део овогодишњег Фестивала дуодраме. Публика је синоћ у дворани Културног центра била у прилици да пропрати протагонисте драме, глумце Слободан Ћустића и Милоша Лазића.
Познато је да је представа рађена према истоименом делу Меше Селимовића, док је редитељ драме Слободан Ћустић. Ћустић о роману између осталог каже: „У Мешином роману „Дервиш и смрт“ пронашао сам нешто што ме је већ после прве прочитане странице зауставило. Снажан приказ највеће човекове муке – сумње. Сумња у све и дилема око свега су неисцрпни бунар духовности и неиспитаних тајни људске душе којом се Меша бави...“
По завршетку представе, жири Фестивала: Позоришни редитељ Дејан Мијач, драмски писац Жељко Хубач и глумица Ана Софреновић донели су одлуку о додели награда – Гранд При награду за најбољу представу, награду за најбољег глумца, награду за најбољу глумицу и специјалну награду, а публика је својим гласовима дала свој суд о најбољој представи. Награде ће свечано бити саопштене и уручене вечерас од 19.30 у дворани Културно центра. Посетиоци ће имати прилику да у ревијалном делу програма испрате монодраму „Дневник једног лудака“ у извођењу Ивана Видосављевића.

Препуно гледалиште, сјајна представа, више него заслужен аплауз. Такав би епилог био представе „Пластика“ у којој су се представиле Нела Михајловић и Сузана Петричевић. Писац текста је Стеван Копривица, а драму је режирала Сузана Петричевић.
Сјајна глумачка остварења и актуелност радње, у дворани тополског Културног центра, нису синоћ могле оставити публику равнодушном у још једној представи овогодишњег Фестивала дуодраме. Две сасвим супротне личности, два карактера сусрела су се у теретани затвореног типа..... ко представу није гледао упитаће се због чега онда назив „Пластика“? Па има ту места за корекције различитог типа.

У званичном програму фестивала остала је да се одигра још једна представа. Вечерас од 20 часова, на истом месту, на репертоару је драма „Дервиш и смрт“, Београдског драмског позоришта. Улоге тумаче Слободан Ћустић и Милош Лазић.

Синоћ је у дворани Културног центра у Тополи изведена представа „Помахнитали“. Улоге су тумачили Татјана Кецман која је и писац текста и редитељ и Милош Ђорђевић.
Радња представе смештена је у нашу свакодневицу. Живот пун трзавица, јурњаве за нечим што нам увек недостаје или нам нечега никада није довољно. Живот препун стреса у коме свака ситница ствара варницу која се претвара у пламен. Глумачки пар је врсним извођењем гледалиште „вратио“ у свакодневицу. И публика је то препознала. Посматрачу су такви увек неки други људи. Неко други је исфрутриран, малициозан и какав већ не. У посматрачу они изазивају смех и жаљење. Истовремено. Само, зна ли посматрач да и њега неко посматра као....?

Вечерас је на програму представа „Пластика“ у којој ће се од 20 часова у дворани Културног центра представити Нела Михајловић и Сузана Петричевић.

Треће вечери Фестивала дуодраме, публика је у дворани Културног центра била у прилици да се кроз драмски приказ упозна са збивањима иза кулиса. Иза завесе. Нада Јуришић и Јасмина Димитријевић у представи „У ствари, театар“ дочарале су синоћ управо ту слику кроз припрему и пробе за предстојећу представу. И док је премијера „јагода на шлагу“, оно што се дешава око и пре ње је нешто сасвим друго, укључујући „пецкања“, зађевице, пребацивања, а понекад и више од тога. Али и то се може посматрати кроз призму радне атмосфере.

Наредна представа на програму је сутра. Публика ће од 20 часова у истој дворани имати прилику да погледа комад „Помахнитали“ у извођењу Татјане Кецман и Милоша Ђорђевића.