-Отворили смо села и сада у њих долазе купци за воће али и откупљивачи млека. У школи у Винчи, сваке године отвара се ново одељење. Има деце, има потенцијала. Наредно лето биће радно у општини Топола. Када сам предходних година радио многи су говорили; “Лако је њему има Вељу“.
Радићемо ми и ове године када Велимир није министар за инфраструктуру, каже у интервјуу за „Светлост“ Драган Јовановић, председник општине Топола коме је ово други мандат

• Господине председниче пре пет година дошли сте на чело ове општине. Како оцењујете период иза вас?

- Морам да кажем да га оцењујем веома успешно а то су рекли и сами грађани а наравно и надлежне институције. Ако кажем да је период био веома успешан и да сам једини у Србији добио награду од ЦЕФТЕ у Загребу за напредак у предходне четири године, онда то доста говори и значи. Оно што је факат ми смо у 2009. години од НИП-а добили „нула динара“ уз образложење Верице Калановић да смо у предходним годинама од Веље добили у наредних 30 година. Ово цитирам њене речи, а у инфрастуктуру у 2006.години „упумпали” смо милијарду динара. А само погледајте моје комшије, на пример Горњи Милановац је ове године од НИП-а добио пет милиона динара. Боље што сам ја добио нулу, него они тих пет милиона са којима ништа не могу да ураде. У предходном периоду Топола је била у димамичном развоју и решила гомилу својих, да кажем полувековних проблема: водоснадбевања, путне привреде, екологије, отпадних вода. Значи све што је било капитално ми смо успели да завршимо. То што нисмо, завршићемо у овој и наредној години.

• Да ли можемо да кажемо да је због свог динамичног развоја она уврштена у ред развијених?

- Апсолутно, али нам то сада није неки плус. Топола је сврстана међу 82 развијена града и општине. То нам није неки плус јер ћемо од Владе, за неки дан, добијати 40 одсто мање средстава месечно. Ми и своје трошкове морамо да редукујемо за 40 одсто. То је око пола милиона евра „живих пара“ до краја године. То је катастрофа за све. Ми смо у повољнијем положају јер немамо кредите, немамо задужења јавног дуга, као што велики број градова и општина у Србији има. Генерално, ја не видим како ће општине да функционишу. Зашто не кажу да нам не требају локалне самоуправе. Нека Влада направи испоставе у локалним скупштинама, па да се ми не мучимо и замајавамо овај народ, нити они нас. Када су донели одлуку, никакве консултације нису инмали ни са општинама, нити са градовиома, ни са сталном конференцијом градова и општина где смо сви заступљни, а то ће имати трајне последице, како ове, тако и наредних година.
Из шумадијског округа, у развијене сврстани су само Топола и Аранђеловац, а остале неразвијене или недовољно развијене. По ком критеријуму смо ту, не знам ни сам, али се надам да ће доћи наших пет минута и да садашњи властодршци се неће се још дуго задржати.

• Како ћете надоместити недостатак од око 40 милиона динара?

- Оно са чиме можемо да се похвалимо је да немамо ни скупу, а ни гломазну општинску администрацију. Тренутно имамо 74 запослена радника, али ће седам отићи из општинске управе. Са тим бројем ми имамо најмање запослених у шумадијском округу, а сигурно најмање и у читавој Србији. Ми овде немамо те широке коалиције да морамо да удомљавамо било где и било кога.
Ми нисмо чекали да нас време и догађаји претекну, него смо међу првима у Србији донели један свеобухватан план рационализације. Тај план уштеде и рационалзације може се видети на сајту општине, а подразумева три ствари: прво, смањење плата, како запослених у општинској управи тако и запослених у јавним предузећима. У општинској самоуправи плате ће се смањити за 18 одсто. Моја плата је била око 78.000 динара, што је била најмања плата председника општине у шумадијском округу. Сада ће она бити око 65.000 динара нето. Смањење плате у управи је 18 одсто и 10 одсто смањење плате у свим буџетским установама и јавним предузећима. Трошкови на месечном нивоу, где смо имали, на пример, трошкове превоза основаца и средњошколаца 100 одсто, сада су смањени за 50 одсто. Трошкове превоза за запослене у општиинској управи, за професоре у средњој и наставнике у основним школама, покривали смо са 100 одсто, сада ће им путни трошкови бити надокнађени до задње станице на територији општине. Трошкови репрезентације потпуно су укинути, а не могу их правити ни запослени у општинској управи, а ни запослени у јавним предузећима. Код нас ни један Управни одбор није плаћен, ни један члан општинског већа не прима плату. Председник Скупштине је волонтер. Надам се да ћемо све оно што смо планирали од инвестиција и поред чињенице да од НИП-а нисмо добили ни динара, успети да остваримо.

• Који су то радови?

- Прва ствар коју морамо да одрадимо је улагање у инфраструктуру. Предходних година урадили смо преко 140 километара путева, водовод, канализацију, један модерни пречистач отпадних вода. Осамдесет одсто Тополе добило је канализацију, а ове године ћемо асфалтирати улице кроз које је лане прошла канализација. У плану је десетак локалних путева у селима, почећемо од Клоке, која је велико село, тако да ћемо ове године тамо радити два километра пута. Радићемо у Јунковцу ново игралиште за мале спортове, плус путеве, биће радова и на путу Маскар – Рајковац а у Јарменовцима асфалтирамо „Јарменовачку реку”. Све скупа, то ће бити инвестиција од око пола милиона евра. Једном речју, желимо да нам село живи. Имамо 32 Месне заједнице којима не можемо да помажемо путем пољопривредних кредита али сматрамо да је пољопривреда једина шанса, уз туризам и услуге, да изађемо из кризе. Не знам како то наша Влада не види да на овакав, накарадан, начин одмаже нашој пољопривреди и нашем селу. Ми желимо да им створимо, пре свега, те инфраструктурне услове, да могу да живе на селу. Отворили смо села и сада у њих долазе купци за воће, али и откупљивачи млека. У школи у Винчи сваке године отвара се ново одељење, јер има деце, има потенцијала.
Наредно лето биће радно у општини Топола. Када сам предходних година радио, многи су говорили; “Лако је њему има Вељу“. А ја кажем, радићемо ми и ове године када Велимир није министар за инфраструктуру.

• Да ли сте задовољни како је промовисана Топола?

- Апсолутно. Ми смо од РТС и Туристичке организације Србије 2007.године добили признање за најчистију општину у Србији. Туристичка организација Тополе која је исте године награђена „Туристичким цветом“, штедеће заједно са нама, али средства намењена за манифестацију „Опленачка берба“ неће се смањивати, јер је она међу десет „Топ дестинација“ у Србији. Велики број људи нам долази овде и оно што ћемо решити ове године је питање паркирања. Нисмо за то да раде приватници већ Јавно комунално предузеће. Мислим да ћемо га ове године технички оспособити, мислим на софтвер и хардвер, и да путем СМС порука може да се врши наплата паркирања, што су нам сугерисали људи који долазе са стране. Сада, у оваквој ситуацији, инвестиције у туризам, у културу - све стоји, сви чекају шта ће да буде са кризом. Надам се да ћемо у 2010 гидини, крупним корацима кренути напред. Ко не буде имао инфраструктуру тај неће моћи да крене напред када замајац крене. Верујем да ми још нисмо дотакли дно, а ако не будемо имали неке радове и неке инвестиције, нећемо моћи да преживимо.

• Педесет година Топола је била на маргини догађаја, да ли она данас може напред, када су се вратили Карађорђевићи?

- Када то чујем, мене душа и срце заболи, посебно када нека министарка каже да смо ми „у предходне четири године добили за наредних 30 година”. Она, изгледа, несрећна, не зна или не познаје нашу историју и не зна колико је Топола трпела због своје оданости краљу, отаџбини и Карађорђевићима, да је 35 - 40 година била у запећку и на муци. Овде није било пијаће воде, људи су се тровали. Када смо уз помоћ Веље и Коштунице, покушали да подигнемо главу, онда је некима почело да смета. Но, идемо даље. Топола има изванредан географски положај, овде се укрштају два магистрална пута, близина Београда и Крагујевца значе много, а до Аранђеловца има само осам километара. Оно што ме радује је податак Регионалне привредне коморе да Топола има најбољу пољопривредну производњу у Шумадијском округу, а и шире, па даће Бог да година буде родна и да ћемо преживети. Оно што нас све забрињава је примена ССП-а што је за нашу пољопривреду горе од светске економске кризе. Ако се овако настави, бојим се да ће у Тополи јабука из Пољске бити јефтинија него јабука из Винче. То је катастрофално и ако ћемо ми то дозволити, сви смо онда на неком погрешном путу, или, не знамо шта се овде дешава. Верујем да ћемо 2010. године на све ово гледати као једну ружну слику.

• Осамдесетих и седамдесетих година Топола је била малопривредни центар, шта се догодило?

- И тада је то било вештачко. Топола није имала инфраструктуру, нити урбанистичке планове који би то пратили. Отваране су и затваране трговинске радње. Мало је познато да 15 одсто од укупног српског живинарства припада ономе са подручја општине Топола, затим индустрија неметала, фирме везане за Венчац и прераду камена. У томе Аранђеловац и Топола имају апсолутни примат у Србији. Трећа ствар су услуге и туризам и, наравно, пољопривреда. Воћњаци и виногради и богат сточни фонд дају нам наду да улагањем у инфраструктуру та села отворимо. Ово је 21 век и не можемо дозволити да људи, посебно деца, газе блато на путу до школе, да села немају телефоне, интернет и неке друге елементарне ствари. Зар и овој држави није интерес да сачува села. Ми смо овде на 80 километара до Београда а доле, на југу Србије, пређе се стотине километара, а нигде кућу не видите. Желимо јефтину локалну управу. Локалне комуналне таксе нисмо повећавали четири године а годину и по дана не наплаћујемо локалну комуналну таксу када неко отвори фирму. Није нам интерес толико да се отварају трговинске, већ производно-занатске радње јер то може да опстане. У трговини можете нешто да постигнете, али то је кратког даха. Наш правац су туризам, пољопривреда и услуге везане за туризам.

• Да ли има незапослених?

- Наравно. Због приче о равногорцима овде није било индустрализације. Комунисти су нам оставили само једну ливницу и хвала им. Дошла је приватизација. Са доласком Словенаца направљен је прави дар-мар. Општина се није питала око приватизације. Ми смо сада прва адреса. Са радницима Јарменоваца био сам испред Трговинског суда, са радницима „12.октобра” испред министарства. Успели смо Јарменовце да извучемо, да спасемо. Фабрика је била на коленима, извукли смо је и сада ту ради 150 људи. После три и по године не ради и „12. октобар”, „Карбон” који је био у Аранђеловцу, сада је премештен у Тополу, и запошљава 78 људи. Такве фирме су потребне овом крају, да амортизују ове ударе. Ми смо некада у Ливници имали од 270 до 300 запослених радника, а сада око 120. Држава је дозволила да купац преко корумпираних људи у Агенцији за приватизацију, извлачи добит. Ливница је некада била део друштва Застава и правила је одливке за њу. Доласком Словенаца, они су цео асортиман преузели, префарбали и продавали Италијанима. Дакле, скидали су кајмак и задуживали фирму и оптерећивали је кредитима. Сада је пола људи на улици. Имамо неспособне синдикате, па радници у време транзиције, могу само у општини да нађу неку, правну помоћ јер немају новца да се муче и плаћају адвокате. Искрено се надам да ће се тај уговор раскинути, платити штету коју су направили и да ће Ливар отићи својим путем. Био сам са представницима синдиката код Словеначког амбасадора. Нисмо седали скрштених руку. Све надлежне институције сам обавестио и савест ми је потпуно чиста.

• Како Тополу видите на крају свог мандата?

- Да буде лепша, уреднија и чистија. Да има задовољније људе који у њој живе, лепа села, јер општина Топола заузима најлепши део Србије. Могу слободно да кажем да смо лавовски део посла урадили. На прошлогодишњим изборима освојили смо 60 одсто гласова у пропорцијалном систему. То је рекорд који ће тешко бити оборен у Тополи. То је ласкави епитет, али и огромна обавеза која ме тера да и у наредне три године великим радом оставимо некакав траг у Тополи и Шумадији. Искрено се надам да ћу, као потпредседник Нове Србије, у некој од наредних Влада бити на неком месту са кога ћу моћи да више помогнем, не само Тополи, већ и читавој Шумадији.

 

Миодраг Петровић