У дворани Културног центра Топола, у петак, 26. децембра, изведена је представа „Мале слике великог рата“. Реч је о музичко-сценском колажу посвећеном стогодишњици Првог светског рата за који су сценарио, режију и сценографију припремили Оливера Костић и Првослав Пија Мајсторовић.
Својеврстан омаж прецима који су не жалећи своје животе водили борбу за слободу Србије, а самим тим и својих потомака, одиграли су глумци – аматери, грађани Тополе у знак захвалности онима који су у њиховим срцима остали непресушни извор љубави и оданости према родној груди.

Пред публиком су се у складно замишљеном и изведеном низу мењале слике, приче и доживљаји актера Првог светског рата. За то су се на сцени постарали: Ненад Марковић, Јован Аксентијевић, Горан Матић, Милош Чолић, Бранко Чолић, Јован Лазаревић, Зоран Павлићевић, Небојша Вујичић, Милан Ристић, Драган Спасић, Вук Илић, Влада Прокић, Радица Манојловић, Снежана Моретић, Драган Миловановић, Ирена Тошић, Александра Јовановић и Милан Марковић. Свој допринос дали су црквени хор „Опленац“ и женска певачка група КУД „Опленац“. Техничку подршку пружио је „Технотроник“ из Тополе. Видео и звучни ефекти: Зоран Јевтић. Светлосни ефекти: Игор Петровић.

Састанком представника Општине Топола, Министарства привреде и привредног друштва „Кеј“ д.о.о. Ваљево као извођача радова, данас је ово привредно друштво уведено у посао извођења радова на санацији и адаптацији спомен куће нашег познатог сатиричара Радоја Домановића (1873-1908) у селу Овсиште.
Радови на санацији и адаптацији школе и родне куће Радоја Домановића обухватају комплетно уређење запуштеног објекта како би се заштитио од пропадања и створили услови за његово коришћење у сврху даљег културног и туристичког развоја општине. Они подразумевају земљане радове, демонтажу и рушење дотрајалих делова, бетонске, тесарске, кровопокривачке, столарске, радове на фасади, молерске, браварске, лимарске и друге грађевинско-занатске радове као и радове на електроинсталацијама. Рок за извршење радова је 90 дана. Укупна вредност инвестиције износи око 3.300.000 динара, а инвеститори су Министарство привреде и Општина Топола у односу 50:50.
Родна кућа највећег српског сатиричара изграђена је 1852. године и служила је за потребе школе. Поводом стогодишњице постојања на њој је постављена спомен плоча у знак сећања на њену првобитну намену и место Домановићевог рођења. Објекат се налази под заштитом Завода за заштишу споменика културе.
Последња рестаурација зграде обављена је 1973. године, после чега није било никаквих значајнијих улагања како би се очувала у аутентичном стању. Данас је она у веома лошем стању. Кров прокишњава, а влага се увукла у њену унутрашњост, тако да јој је претило потпуно пропадање.
Након санације, објекат ће користити Библиотека „Радоје Домановић“ из Тополе. Средства за одржавање и коришћење објекта биће планирана финансијским планом библиотеке и општинским буџетом. Планира се да се у спомен дому организују књижевни, образовни и културни програми, набавка литературе прилагођене времену Радоја Домановића и наставак прекинуте традиције одржавања манифестације „Домановићеви дани сатире“, као и одржавање значајних националних и интернационалних манифестација, а све у циљу привлачења већег броја домаћих и иностраних посетилаца. Жеља је и да се излагањем аутентичних предмета из тог времена и презентацијом садржаја везаних за књижевников рад, спомен кућа у Овсишту уврсти у туристичку понуду општине, региона и Србије уопште.

Концертом у цркви Светог Ђорђа на Опленцу, црквени хор „Опленац“ из Тополе обележио је петнаест година свога постојања. Уједно, то је била и прилика за промоцију најновијег CD издања овог хора. Поздравно слово присутнима упутили су протојереј ставрофор Рајко Стефановић и мастер Марко Нешић, ванредни професор.
Суботње вече било је посвећено и стогодишњици смрти Стевана Стојановића Мокрањца и његовим духовним и световним композицијама. Певани су изводи из Литургије уз помоћ солиста Марка Нешића, вероучитеља Предрага Обровића и Марка Ранитовића. Уз велики број љубитеља хорске музике, свечаном концерту присуствовали су и његово преосвештенство епископ Шумадијски господин Јован и председник Скупштине општине Топола, Драган Јовановић.
-Неизмерно смо задовољни што смо испоштовани оваквим одзивом публике. Драго нам је да Топола осећа да хор заиста постоји. Не смемо заборавити на захвалност коју дугујемо нашем епископу, Општини и Задужбини краља Петра I који нам пружају подршку од првих дана оснивања. Молимо се Богу да хор и даље живи – рекла је диригент хора проф. Марија Ракоњац на крају концертне вечери која ће се дуго памтити.

Зборник Књижевног клуба Културног центра Топола – Тополски записи постао је синоћ доступан јавности на промоцији уприличеној у Карађорђевој касарни. Ово је трећи број годишњака који излази и трећу годину за редом.
Уводну реч дао је главни и одговорни уредник зборника Игор Петровић који је изнео основну идеју којом се водио у уређењу овогодишњег броја записа. Он је овај број назвао и тематским, јер је у својој основи посвећен обележавању годишњице Великог рата, при чему је акценат стављен на учешће житеља општине Топола у ратовима од 1912. до 1918. године. Садржајан осврт на данашње историографско виђење Првог светског рата, из угла великих сила, изнео је професор Дејан Ђурић. У промоцији су учествовали и аутори радова који су објављени у зборнику. Они су по традицији добили по три примерка зборника. Посебан тон вечери дала је женска певачка група КУД-а „Опленац“ са репертоаром песама усклађеним за ову прилику.
У Тополским записима III могу се наћи прилози: Игор Петровић „Прилози за историју тополског краја у ослободилачким ратовима 1912-1918. године“ и „Поклонички крст у Тополи“; Проф.др Александар Срећковић „Споменик код поште у Тополи“; Милева Стевановић „Стеван Швабић“; Проф. Дејан Ђурић „О Скерлићевом животу и делу у новој серији СКГ-а“; Иван Петровић „Рад са публиком у Задужбини краља Петра I Карађорђевића“; Данијела Ђокић Пантић „Драгоцености краљевског пара, Александра и Марије Карађорђевић“; Чедомир Стевановић „Учесници Првог српског устанка из Тополе“; Марија Ракоњац „Црквени хор Опленац – Топола“; Најлепше песме о вину и љубави. До зборника се може доћи обраћањем издавачу - Културном центру Топола.

Дванаестогодишњица смрти Маргите Маги Стефановић, члана легендарне групе „Екатарина Велика“, била је повод синоћњег окупљања у Библиотеци „Радоје Домановић“. Библиотека је организовала сценски приказ књиге „Осећања.О.Сећања“ београдске књижевнице Лидије Николић.
Ко би други могао да говори о некоме, његовом животу и раду, ако не онај ко је са том особом провео готово читав живот. Тако је било и у овом случају. Лидија Николић је своје дружење, боље рећи свој живот, са Маргитом Стефановић преточила је у књигу и монодраму која практично почиње из ауторкиног подрума, где су биле остављене Маргитине личне ствари. Одатле навиру сећања, почев од упознавања, мале столице – камиона.... и емоције које су пренете и на публику.
Књига „Осећања.О.Сећања.“ представља капитално дело о судбини „најсјајније звезде падалице“ и читаве једне генерације, које је побудило огромно интересовање читалаца свих генерација у целом региону, а и шире. Ове године књига је доживела и треће издање. Причом о култној хероини југословенског рокенрола, и истоименом монодрамом, Лидија Николић је „покренула лавину достојну пријатељства“. Најпре у Београду и Србији, где је 2011. проглашена за књигу године, потом у Македонији и Хрватској на промоцијама другог допуњеног издања 2012. као и у осталим републикама бивше Југославије, и многим крајевима света у којима живе поштоваоци музике ЕКВ-а и љубитељи добре књижевности.

У селу Липовцу, надомак Тополе, у суботу, 2. августа, отворена је 42. „Липовачка сликарска колонија“. Колонију су у месној школи отворили директор Културног центра Топола, Мирољуб Марковић, Ема Стевановић, етнолог - запослена у центру и вишегодишњи селектор колоније вајар мр Жељка Момиров. Организатор колоније је Културни центар Топола, а покровитељ Општина Топола.
На отварању сазива саопштена су имена уметника, учесника и план овогодишњег рада. Уметничка дела у једнонедељном трајању колоније ствараће: Ружица Митровић, Слађана Динић, Ђуро Аџић, Тамара Ђорђевић и Михаило Млинар.
Званично затварање „Липовачке сликарске колоније“ предвиђено је за петак 8. август.

Традиционалним Петровданским концертом, КУД „Опленац“ представио се у суботу 12. јула, суграђанима и гостима Тополе. Пун песме и игре, концерт је одржан у Карађорђевом граду, популарном конаку.
У више наврата наступила је Женска певачка група, награђена аплаузима какви се само пожелети могу. С разлогом, јер је само неколико дана пре овог представљања, у Злакуси, на Сабору изворног стваралаштва „Злакуса у песми и игри”, понела титулу апсолутног победника. Отпевале су песме: Извор вода, Које ли је ово доба ноћи, Мој драгане не гледај високо, Вид у мене за увом невене, Лето прође ништа не пољуби.
Фолклорни ансамбл КУД “Опленац” приказао је широк репертоар игара. Ансамбл ветерана одиграо је Српске игре из румунског дела Баната, дечији и припремни Игре из Шумадије, Игре из Србије и Игре са Западне Мораве, а први Игре из околине Београда, Игре из Западне Србије, Игре из Горње Пчиње, Игре из Биначке Мораве, Чобанско надигравање – тројно и Циганске игре из Војводине.

Да велики труд и рад доносе одличне резултате пример су девојке женске певачке групе Културно-уметничког друштва „Опленац“ из Тополе. Оне су у Злакуси, на деветом по реду Сабору изворног стваралаштва матице и дијаспоре Злакуса у песми и игри, понеле титулу апсолутног победника. Маја Стањевић Петровић, Јелена Лаловић, Љубица Поповић и Ксенија Милованчевић су у категорији певање на бас, освојиле прво место, а у категорији кајди заузеле друго место и на тај начин понеле ласкаву титулу апсолутног победника Сабора.
Викенд пред Ивањдан, већ девету годину, у организацији Етно удружења „Завичај“ и Етно парка „Терзића авлија“ одржава се Сабор са циљем да очува и презентује српско знање и умеће, као и фолклорно и уметничко наслеђе.
Према већ утврђеној традицији, првог дана Сабора, у суботу, 5. јула, одржано је такмичење изворних певачких група и то у две категорије - певање на бас и кајде. У категорији певања на бас „Опленчанке“ су се представиле са посленичком песмом из села Блазнава „Које ли је ово доба ноћи“, док је у категорији кајде отпевана жетелачка песма из села Црнућа под Рудником „Извор вода извирала“.
Треба знати да је, међу бројним групама на Сабору, женска певачка група КУД-а „Опленац“ једина млада група на овогодишњој манифестацији у Злакуси која је са поносом, кроз песму, презентовала свој крај и традицију, а чланице групе имале су прилику да се упознају и са другим видовима певања који постоје у српском народу.
На Сабору у Злакуси се, поред победника по категоријама, проглашава и свеукупни победник Сабора, такозвани ЗЛАКУШКИ ПОБЕДНИК, који се сваке године предаје из руке прошлогодишњег победника у руке новог победника Сабора. Такође, ова награда омогућава победнику директан пласман на Сабор народног стваралаштва у Тополи, који се одржава у склопу Опленачке бербе. На овај начин ЗЛАКУШКИ ПОБЕДНИК ће раније да стигне у Тополу, јер су девојке са Опленца проглашене за лауреате овогодишњег Сабора у Злакуси.
Група годинама осваја бројне награде на поменутој манифестацији. Тако су рецимо, прошле године освојиле прво место у категорији песама на бас и специјално признање за интерпретацију старијег двогласа. Међутим, ово је први пут да се главни пехар додељује Тополи, па се зато овај догађај сматра једним од највећих успеха у досадашњм постојању женске певачке групе Културно уметничког друштва „Опленац“.

У суботу, 28. јуна, у Карађорђевој касарни, отворена је изложба на којој су приказани делови споменика Распеће Господа Исуса Христа са Пресветом Богородицом и Светим Јованом Богословом, у расклопљеном стању. Посетиоци ће сваког дана од 18 до 20 часова, до 20. јула, моћи да виде изложене делове будућег споменика. Споменик се подиже у част српским и руским јунацима из Првог светског рата. У сарадњи са општином Топола, споменик подиже Фонд подршке очувању и развоју источно-хришћанске културе под именом Владимира Храброг, кнеза Боровско-Серпуховског и биће постављен 2. августа у дворишту Дома здравља „Свети Ђорђе“, где је већ припремљен костур споменика. Скуп је увеличан малим руско- српским концертом у коме су учествовали Стефан Генић, иначе извршни директор Фонда и Трио виолина – Здравковићи.
Изложбу је отворио Драган Живановић, заменик председника општине Топола који је у поздравној речи посебно истакао рад аутора, вараја Александра Јесињског и значај споменика у облику крста у очувању традиција и пријатељства братских народа. Он је такође најавио присуство високих државних функционера на свечаном откривању споменика.
Председник Фонда, Ирина Јесињски је поздравила житеље Тополе, Шумадије и срца Србије. Изразила је задовољство што се све до сада замишљено одвија по плану. Рекла је да су их догађаји са Косовом натерали да се окрену Србији и да је овај пројекат замишљен и као руско-српски и као народни пројекат.
Поновимо да је споменик израђен је од белог камена, бела перла и биће постављен на постаменту димензија 3х3 метра. Висина споменика са постаментом је 5 метара.
На предњој страни споменика биће представљено Распеће Господа Исуса Христа са Пресветом Богородицом и Светим Јованом Богословом. У подножју крста су Св. цар Лазар и Св. цар Николај. Са обе стране биће урезан текст на српском и руском језику са јеванђелским речима: „Од ове љубави нико веће нема, да ко душу своју положи за пријатеље своје“.

Љубитељи рока окупили су се у петак увече испред Карађорђеве касарне у Тополи, где су имали прилику да присуствују 6. Видовданском рок концерту. Уз свирку тополских бендова, публика је могла да ужива у музици коју су јој приредили Дејан Цукић & Спори ритам бенд.
Коментарисати некога ко је у жижи српске рок сцене тридесетак година било би сувишно. Рекло би се Дејан као Дејан. И даље пун енергије на сцени, коју преноси на публику, тако да уживање постаје обострано. Тополски састави стандардни. Наступили су: ДЈ Фелипе Наварро, Wоодланд банд, Риги Диги, Макон Златоусти и Погрешна одлука.

Библиотека "Радоје Домановић" и Удружење Краљевина Србија организовали су синоћ промоцију књиге "Жена - ратник Милунка Савић". На представљању, уз читање одломака, о делу је говорио аутор Ранђел Раша Анђелковић.
Исперед Удружења Краљевина Србија, уводну реч дао је Јевђа Јевђевић који је подсетио на Велики рат и 100-годишњицу његовог почетка. О књизи Ранђела Анђелковића је рекао да је учињен покушај да се сви подаци о Милунки Савић, нашој Јованики Орлеанки, објаве у једном делу. Јевђевић је нагласио да је Милунка живела у време када су велики људи рађани у малим кућама и када су радили за добро отаџбине.
Анђелковић је на делу радио четири године. На писање су га навели покушаји стварања мита о Милунки, од којих је живот и дело српске хероине требало отргнути. За тако нешто једноставно није имало потребе јер оно што је та жена чинила за своју отаџбину захтева само истину и она је сасвим довољна, а како сам аутор рече „истина руши све митове“. Дакле, реч је о биографији жене рођене 1892, активне учеснице, борца у Балканским и Првом светском рату, жени која је рањавана четири пута и одликована са седам високих одликовања. За писање књиге о Милунки Савић, писац је прочитао више од 30.000 страница документације, почев од историјских архива и разговора са људима који су на било који начин познавали ову жену. Он подсећа да немар власти и једне и друге – пре и после Другог светског рата – мора да буде опомена потомцима како се не поступа са храбрим ратницима, јунацима и страдалницима који су имали срећу да преживе све страхоте рата. И да их не забораве.

Библиотека "Радоје Домановић" приредила је синоћ својим суграђанима књижевни сусрет са Миомиром Петровићем. Писац, драматург, театролог - Миомир Петровић, од својих дванаест романа, представио се делима Лисичје лудило, Либанско лето, Галеријеве ватре, Бакарни бубњеви и посебно последњим Мирис мрака. 
Роман Мирис мрака аутор назива филозофским експериментом. То је породична сага о две породице, српске Максимовић из Требиња и грчке Теодопулос из Касторије, које живот и историјски мрак спаја на београдском Дорћолу. У том, рекло би се балканском мраку, породице једна у другој препознају сапатнике покушавајући из мрака да сагледају трачак... трачак светлости. А та светлост се по Петровићу најбоље да уочити кроз мрак и непрестано пружа као могућност.
Миомир Петровић је дипломирао на Факултету драмских уметности у Београду, на Одсеку за драматургију, а магистрирао на Одсеку за театрологију. Радио је као драматург у позоришту Атеље 212, драматург и заменик директора Народног позоришта. Пише драме и прозу. Сматра да заправо ни једно време није наклоњено уметности. Да су простори Балкана стална инспирација, а мотив писања мора бити искрен што ће и читалац знати да препозна.

Представом „Хајдуци“, по роману Бранислава Нушића, у петак, 6. јуна, тополској публици се представила Школа глуме која ради при драмском студију Културно уметничког друштва „Опленац“.
Разиграни, полетни, како и приличи њиховим годинама, деловали су на сцени као прави мали хајдуци, са свим својим врлинама и манама. Помоћ у представи пружио им је и глумац Народног позоришта Игор Ђорђевић.
Школа глуме у Тополи ради од прошле године. Више од двадесет полазника школе ради и учи „на даскама које живот значе“ под будним оком Зоране Бећић Ђорђевић. Сама представа „Хајдуци“ плод је тромесечног рада, а прикупљена средства са ње намењена су помоћи КУД „Опленац“.

Црквени хор "Опленац" и Културно уметничко друштво "Опленац" из Тополе, одржали су у суботу хуманитарни концерт. Од улазница и прилога прикупљено је 51.690 динара, а средства су намењена помоћи пострадалима од поплава у Србији. Сала биоскопа у Тополи као и увек у оваквим приликама била је испуњена до последњег места. Публика је поред уживања у целовечерњем концерту на делу показала и своју хуманост.

Наступале су све секције КУД-а: фолклорна, певачка и драмска. Црквени хор је отпевао Полетеле птице ластавице и Мило му кокино. Први фолклорни ансамбл КУД-а се публици представио са Играма из Западне Србије, Играма из Биничке Мораве и Играма из Врањског поља. Припремни ансамбл је одиграо Игре из Србије и Игре из Западног поморавља, док су ветерани играли Банат. Своје фолклорно умеће на сцени су показале и школе фолклора из Тополе, Наталинаца, Белосаваца и Шаторње. Млађа певачка група КУД "Опленац" певала је Жали Заре и Виена лоза, а старија Ој девојко и Синоћ ми је долазио Ђорђе.

Баш тако. Само, ово освежење било је мелем. Рекло би се, мелем за душу. Некако опуштајуће, тихо, пригодно трену. Истовремено озбиљно, предано, као да је реч о најважнијем животном тренутку. Знојење дланова. Орошено чело... и, дали су... све од себе.
Поводом Дана Основне музичке школе „Петар Илић“, одељење у Тополи одржало је традиционалан годишњи концерт. Поклоници класичне музике могли су синоћ у биоскопској дворани Културног центра у Тополи присуствовати достигнућима полазника школе и њиховом музичком напредовању у минулих годину дана.
У програму је наступило четрнаест извођача: Петар Илић, 1. разред – клавир, Ван де Велде-Мали валцер, Класа: Снежана Пуљевић; Ранковић Александар, 1. разред – хармоника, Руска народна-Степа, свуда степа; Јаковљевић Елена, 1. разред – клавир, Херцигоња-Коњиц вилењак, Класа: Снежана Пуљевић; Зечевић Ђорђе, 1. разред – хармоника, Зоран Ракић-Етида; Митровић Нада, 1. разред – клавир, Гњесина-Две етиде, Класа: Снежана Пуљевић; Ненадовић Лука, 2. разред – гитара, Ф. Тарега-Етида, Класа: Тамара Миленковић; Весић Наташа, 2. разред – клавир, Кабалевски-Токатина, Класа: Снежана Пуљевић; Петровић Дејан, 2. разред – хармоника, М. Шишкин-Светла ноћ; Новаковић Ђурђа, 2. разред – виолина, Глук-Хор ловаца, Класа: Олга Новаковић, клавир-сарадник: Снежана Пуљевић; Марковић Марина 2. разред – гитара, Д. Саздановић-Валцер за Тању, Класа: Тамара Миленковић; Ракоњац Ксенија, 4. разред – клавир, Рахмањинов – Рондо-токатина, Класа: Снежана Пуљевић; Матић Бисенија, 5. разред – гитара, М. Каркаси-Капричо и Л. Брауер-Дан у новембру, Класа: Тамара Миленковић; Савић Јован, 4. разред – хармоника, Ј. С. Бах-Менует; Павлићевић Душица, 6. разред – гитара, Ф. Сор-Модерато, Класа: Тамара Миленковић.
Школа у Тополи функционише као издвојено одељење Основне музичке школе „Петар Илић“ из Аранђеловца. Својим извођењем према публици су били управо хумани подаривши им моменте спокоја. На томе им хвала. До следећег виђења.

Културно уметничко друштво „Опленац“ из Тополе одржало је синоћ традиционалан Велики годишњи концерт. Овом представљању претходио је и концерт у понедељак на коме су се представиле пре свега школе фолклора из Страгара, Шаторње, Белосаваца, Наталинаца, Винче и Тополе, затим млађа група првог извођачког ансамбла, млађа и старија женска певачка група, ансамбл ветерана и припрамни ансамбл. Препуна спортска дворана Средње школе „Краљ Петар I“ у Тополи, могла је видети: Игре из Шумадије, Сплет игара из Србије, Игре са Западне Мораве, Игре из Горње Јасенице, Игре из Баната, Бела рада, Игре са Косова и др.

Синоћни целовечерњи концерт КУД-а, основаног 2000. године, такође је одржан у дворани Средње школе „Краљ Петар I“. Уводни део програма, кроз музичко сценски приказ, посвећен је стогодишњици Великог рата. Публика је у готово двочасовном представљању имала прилику да поздрави: Ансамбл ветерана, први извођачки ансамбл, млађу и старију женску певачку групу и припремни ансамбл. У оквиру програма изведене су: Игре из околине Београда, Игре из Западне Србије, Веселе Шопске игре, Чобанско надигравање – Тројно, Циганске игре из Војводине, Игре из Биничке Мораве, Игре из Горње Пчиње, Градске игре и Врањско поље.

Синоћ је у дворани биоскопа, публици Тополе, премијерно изведена представа „Боинг – Боинг“ у извођењу драмске секције Средње школе „Краљ Петар I“. Добро постављена сцена, зрело изведене улоге и више него задовољна публика, сасвим је довољан разлог да се једноставно може рећи - БИЛИ СУ СЈАЈНИ.
Улоге су тумачили: Владимир Прокић, Јована Миљковић, Смиљана Алексић, Јована Василијевић, Тамара Јовановић и Марко Живановић. Режија: Заједничко дело. Ментор: проф. Зорка Станојевић.
Важно је истаћи да су средњошколци тополске гимназије са поменутом представом освојили другу награду публике на управо завршеним 18. Позоришним сусретима гимназија који се традиционално одржавају у Крагујевцу, у конкуренцији тринаест најбољих представа Србије.
Следеће дружење са публиком „краљеви“ средњошколци заказали су за данас, на истом месту, тачно у подне, као и 19. априла са почетком у 20 часова.

Уважени академик, психијатар и књижевник, Владета Јеротић гостовао је у петак, 4. априла у библиотеци "Радоје Домановић". По избору домаћина, одржао је предавање на тему: "Агресија, доминација, патолошка тежња за важењем". Као и у више наврата претходних година и овога пута његово предавање изазвало је значајну пажњу тополске јавности.
Надахнут увод у предавање дао је наш суграђанин, дипломирани теолог Марко Делић. На самом почетку Владета Јеротић је истакао питање дијалога као увода у тему предавања. Дефинисао га је као разговор двоје људи који без повишеног тона износе своје аргументе за оно што мисле да је исправно, да би после завршеног дијалога и један и други обогаћени изашли из њега. Јеротић поставља питање: „Да ли ћемо икада моћи да водимо дијалог?“ Он одмах нуди и одговор усмеравајући га ка бази сваког друштва – породици, говорећи о родитељима који мирно разговарају на тему о којој се не слажу пред трогодишњим дететом које „све упија“.
Са дијалога прелази на тему. Агресија – Доминација – Тежња за важењем. Агресију види свуда око нас – „а и ми смо такви“. На питање да ли је она нагон или не, каже да већина научника сматра да је агресија нагон, а ако је нагон, Јеротић сматра да је то енергија и да од нас зависи у ком ће се правцу та енергија агресије кретати. Она не мора само бити напад, насртај, већ и идење, приближавање. Самим тим она може бити и позитивна. Када је агресија негативна онда је ту и тежња за доминацијом, тако да доминацију он види пре у служби агресије, док тежњу за важењем посматра у позитивном значењу као природну тежњу за савршенством, као нешто што је урођено и постоји у сваком човеку.
У даљем току предавања развијао је Владета Јеротић сваки од поменутих делова предавања. „Кружио“ је. Објашњавао их. Давао примере. Позивао се на друге научнике и... И нудио одговоре. Управо у томе и лежи разлог интересовања за Јеротићева предавања. Има шта да каже – отвара актуелне теме и питања – на њих аудиторијуму увек понуди решења. На нама је само да га послушамо.

Библиотека „Радоје Домановић“ организовала је у петак, 14. фебруара, промоцију књиге песама „Вину наше љубави“ аутора Љиљане Ј Симић. Уз учешће младе певачке групе КУД-а „Опленац“, стихове је читала Звездана Бубало. У сладно одржаној промоцији, прочитана је и рецензија Данице Савић. Љиљана Ј Симић, адвокат и новинар, песник је по рођењу. Добитник је књижевних награда још од школских дана. Међу бројним наградама поменимо награду Краљевског књижевног клуба за поезију, награду Вукових ластара и друге. Ово је њена пета књига поезије. Већ зрелу песникињу, Љиљану Симић инспиришу вино које је и централни мото збирке, Топола, Опленац, родна Трнава и родитељси дом, љубав, српске светиње.... и непрестани оптимизам.