У скупштинској сали општине Топола, у петак 17. децембра, свечано су додељене новоустановљене награде Удружења књижевника Србије „Јован Скерлић”. Председница Скупштине општине Топола, Рајка Митровић и начелник Општинске управе општине Топола, Дејан Алексић уручили су НАГРАДЕ и ПОВЕЉЕ за књижевно стваралаштво у 2010. години:
НИКОЛИ ЦИНЦАР ПОПОСКОМ за књигу песама „НАСИП”
МИРОСЛАВУ ЈОСИЋ ВИШЊИЋУ за роман „СТАБЛО МАРИЈИНО”
ЈОВАНУ ПЕЈЧИЋУ за књигу есеја „ПОЧЕЦИ И ВРХОВИ”

ПОВЕЉЕ су добили:
МИЋА ЦВИЈЕТИЋ за књигу „У ЛЕПОЈ ДОМОВИНИ ЛУЖИЧКИХ СРБА”
ПРЕДРАГ БАЈА ЛУКОВИЋ за књигу „ДЕМОН И ЛЕПОТА”
БАЛША РАЈЧЕВИЋ за књигу „РАЧНИК СТРАХА”
Жири који је одлучивао о наградама чинили су: председник жирија, књижевник, Зоран Милисављевић и чланови жирија директор Шумадијских метафора, Никола Костадиновић и магистар Душан Стојковић.
Једнодушан је став и награђених и присутних да је награда „Јован Скерлић” требала бити установљена далеко раније.

Јована Скерлића (1877-1914) веже порекло за општину Топола. Родитељи су му из оближњег села Липовца па је и то један од разлога зашто су признања додељена у Тополи. Скерлић уводи научни метод у историји књижевности и књижевној критици. Освајао је стилом, јасноћом, ватреним заносом и крепкошћу. Од 1905. године до своје смрти уређивао је „Српски књижевни гласник” најпре у сарадњи са Павлом Поповићем, а затим самостално. Члан Српске краљевске академије постао је 1910. године.

У суботу, 11. децембра, у галеријском простору Библиотеке „Радоје Домановић”, отворена је изложба слика интернационалног уметника Владимира Манића, председника Српско – Ирске куће уметности, коју су свечано отворили почасни конзул Републике Ирске у Београду, Ен Пешић и председник општине Топола, Драган Јовановић.
Госпођа Ен Пешић је изјавила да дуги низ година са изузетном пажњом прати рад Владимира Манића. Читав дан је са ирским привредним и културним радницима који живе и раде у Србији провела обилазећи Тополу. Изразила је наду „да ће ускоро велики број Ираца доћи и видети овај предиван град”.
Председник Јовановић је истакао да му је част да у нашој средини може поздравити уважену гошћу и уметника. Напоменуо је да и поред географске удаљености Србију и Републику Ирску и у историјском погледу веже доста тога заједничког, а то су слободољубивост и тежња за самосталност и независност.
- Ирска је члан ЕУ, а наша је тежња да једнога дана у њу уђемо. Надам се да ће нам Ирска и на том путу помоћи, а култура је једна од полазних тачака. Када се појавила идеја да дође до овакве сарадње ми смо је оберучке прихватили. Надам се да ће до оваквих сусрета често долазити у будућности и да ће се Топола наћи на мапи Ваших путовања. Такође се надам да ћете понети лепе утиске из Тополе где ћете са својим пријатељима увек бити радо виђен гост – нагласио је председник општине.

Владимир Манић је завршио Академију примењених уметности у Београду. У Фиренци је завршио студије конзервације. Члан је Америчког института за конзервацију (АИЦ) и Шведске Краљевске Академије. Последњих година у сликарству негује правац поетски реализам. Учесник је великог броја изложби, углавном у иностранству.
Изложбу је, под покровитељством Општине Топола, а у сарадњи са Библиотеком „Радоје Домановић”, организовао Културни центар Топола.

У организацији Културног центра Топола, у петак 10. децембра, одржано је „Вече са Оливером Катарином”. Оливера се публици представила пре свега својом поезијом, а наравно и песмом која је познату српску глумицу прославила далеко ван граница екс Југославије.
- Никада се нисам бојала. Можда сам зато на маргини већ деценијама... Мени је највећа награда поштовање и љубав мог рода коју доживљавам свакодневно. На улици, на пијаци, где год да сам. Зна народ да се нисам променила, да сам увек говорила истину и да сам то страшно платила – рекла је у уводном представљању Оливера Катарина.

Музичку пратњу имала је у хармоници која је била у рукама Миће Јанковића под чијом управом се налази и Народни оркестар РТВ Војводине.
Звонак, продоран, добро препознатљив глас и младим генерацијама, могао се чути и ове вечери. Ти си моје јање, Нишка бања, Ђелем, ђелем, Магле, Алај ми је вечерас по вољи и многе, многе друге, остају да плене. Остају да их се сећамо. Остају да их слушамо, али је најлепше да их још дуго, дуго чујемо из грла Оливере Катарине. Зато и радује податак да ће Оливера ускоро кренути на турнеју са младим француским музичарима који свирају њену музику.

Јесен стиже дуњо моја, Чамац на Тиси, Не вреди плакати, Кад имаш друга, Цигани љубљат, Вино и гитаре... неке су од песама које је синоћ у сали биоскопа у Тополи отпевао Милош Радовић. Сјајан баритон из Крагујевца није штедео себе певајући, како сам рече „од срца” романсе, евергрин и градске песме, песме које су код свих нас некада, у неком тренутку оставиле траг, а ове вечери пробудиле сећања.

Присутна публика са своје стране није штедела дланове пратећи ритам изведених песама. Посебан утисак оставила је композиција Срце није тамбурица са којом је на фестивалу „Војвођанске златне жице” у Новом Саду освојио прву награду. Лепо је наратор синоћне приредбе, драмски уметник Владимир Ђорђевић, онако, спонтано, изговарајући познате стихове, победничку Радовићеву композицију назвао „породичном песмом” јер осим Милошевог извођења, клавирску пратњу је, као и увек, имао у свом брату Александру који је и аутор музике, а стихове је написала њихова мајка Мирјана.
Пратња, Александар Радовић за клавијатурама, виолинска Стефан Илић и нарација Владимира Ђорђевића, уз Милошев глас, чинили су ове вечери једну складну целину. Топола га тек мора чути, јер лепо је било синоћ бити овде.

Драган Јовановић, председник општине Топола, добитник је признања Златна значка Културно-просветне заједнице Србије које је 17. новембра примио у Свечаној сали Министарства за дијаспору Републике Србије у Београду. Председник Јовановић је ово признање добио за дугогодишњи допринос развијању културних делатности.
Од 2004. године Златну значку заједно додељују Културно-просветна заједница Србије и Министарство за дијаспору Републике Србије. Признања су лауреатима уручили генерални секретар Културно-просветне заједнице Србије Живорад Ајдачић и Миодраг Јакшић, државни секретар у Министарству за дијаспору који је био и председник жирија за доделу Златне значке. Од три стотине кандидата жири је једногласно одабрао 57 истакнутих уметника, културних и јавних активиста из земље и дијаспоре.

Поред Драгана Јовановића награду, која се састоји од позлаћене значке и повеље – графичког листа, су добили између осталих и Александра Вранеш, Милан Албијанић, Мирко Бабић, Марко Николић, Владимир Јагличић и други.
Признање Златна значка Културно-просветне заједнице Србије је установљено 1976. године. Награда се састоји од позлаћене значке и повеље – графичког листа. Додељује се за допринос у развоју културних делатности, организовању, покретању и остваривању културних акција, ширењу културе народа и националних мањина који живе у Србији и нашима људима из дијаспоре за несебичан, предан и дуготрајан рад.

У суботу 14. августа отворена је 38. Сликарска колонија у селу Липовцу, крај Тополе, која ће трајати до 21. августа. Добродошлицу уметницима пожелели су мр Жељка Момиров један од овогодишњих селектора, Тања Мићић, директор Културног центра Топола и Дејан Ђурић, члан Општинског већа Општине Топола. Сликарску колонију организује Културни центар Топола, а покровитељи су Министарство културе Републике Србије, трећи пут за редом и као и увек до сада Општина Топола.
За овогодишњу колонију која носи назив „Од екстровертности ка сажимању”, селектори – кустоси, мр Жељка Момиров, вајар и уметнички руководилац Blok Gallery као и Славко Тимотијевић, историчар уметности и директор Art Fame, осмислили су концепт сазива и одабир уметника. У раду сликарске колоније учествују: Слободан Роксандић, Коста Богдановић, Ђорђе Арнаут, Бранислав Станковић, Владимир Ристивојевић, Љубомир Вучинић, Горан Ракић, Миливоје Унковић, Мирјана Лучић и Стојанка Ђорђић Николић.
Уметници и селектори ће боравити недељу дана у домовима мештана Липовца уз обавезу да репродукују по два рада од којих један остаје фонду колоније, а други ће ући у фонд за продају. Сликари ће поред стварања уметничких дела имати прилику да се упознају и са значајним културним и привредним карактеристикама општине Топола док је у вечерњим сатима предвиђено њихово дружење у липовачкој школи са мештанима и другим гостима који посећују ову колонију. Изложба радова са колоније биће организована у данима „Опленачке бербе 2010” од 08. до 10. октобра ове године.

Хиландар. Име вредно дивљења. Манастир који сваки човек без обзира на веру и нацију уз дужно поштовање помиње. Управо манастир Хиландар је и био у четвртак, 15. јула, тема вечери у библиотеци „Радоје Домановић” у Тополи. У веома посећеној читаоници библиотеке гости су били аутори филма: Песник Милош Милишић и Радослав Живковић. Присутнима се обратио Милош Милишић уводећи их у премијерну пројекцију документарног филма: „Светлост из хиљаду магли”. Он је објаснио да поднаслов, Хиландар пре и после пожара 2004. године, указује о чему филм говори. Аутори су у Хиландару у више наврата боравили од 2003. године. Филм, дуг 33 минута (алузија на Христов живот), је прича из три дела: пре пожара, за време пожара и његова обнова и докле је стигла. Намера аутора је да подстакну сваког човека, не само Србина, да на свој начин помогне обнову манастира Хиландар.

- Ако би свако од нас издвојио по један динар за обнову, уградио би и себе у манастир Хиландар – рекао је Милишић, додајући да се у највећим српским градовима уз пројекцију филма намерава и организовање донаторских вечери за помоћ једној од највећих српских светиња.

Културно уметничко друштво „Опленац” из Тополе остварило је сјајан успех пошто је у недељу, 6. јуна, у Краљеву, где је одржана VII Смотра дечијих фолклорних ансамбала Републике Србије, освојило прво место и златну медаљу. Успех, који пада у десету годину постојања КУД-а, је утолико већи јер ова смотра заправо представља првенство Србије у фолклору.

На смотри фолклора је наступало двадесет друштава из Србије и Косова (Краљево, Сивац, Нова Пазова, Земун, Панчево, Бујановац, Косјерић, Грљан, Владимирци, Лесковац, Горњи Милановац, Мионица, Лепосавић, Ужице….) и то оних друштава која су однела победу у својим регионима. Победом у Рачи, 25. маја, КУД „Опленац” се пласирао за такмичење у Краљеву као представник Шумадије и Поморавља. На смотри се КУД „Опленац” представио, у кореографији Игора Гудића, музичком аранжману Александра Степића, а предвођен уметничким руководиоцем Јовановић Миланом, Играма из Врањанског поља, освојивши 98,35 од максималних 100 бодова. Организатор такмичења био је Савез Аматера Србије и Културно-просветна заједница града Краљева.

У петак, 28. маја, у организацији Културног центра Топола, гостовао је Театар „Јоаким Вујић“ из Крагујевца са представом „Страшни лав“ Мјуреја Шизгала.
Тополској публици су се представили Братислав Станковић Кеша и Славица Стојанов, као Он и Она у комаду који је написан шездесетих година прошлог века. За Американце тог времена представа „Страшни лав“ била је класично дело, а на нашим просторима тек у домену авангарде. Представа, је у Крагујевцу имала прво извођење пре седамнаест година, а стицајем добрих околности, обновљена је прошле. Она у себи носи поруку да у свету „технолошког напретка“ и емотивних празнина, негде између апсолутног реда и тоталног хаоса, можда баш Ви пронађете некога ко ће Вас саслушати.

Црквени хор „Опленац” из Тополе освајач је сребрне медаље у категорији камерних хорова на деветом хорском фестивалу „Мајске музичке свечаности” који је 16. маја одржан у Бјељини. Наш хор је сребрну медаљу добио у конкуренцији 13 хорова из своје категорије освојивши 90,33 поена и врло мало је недостајало да у својој категорији узме злато.

- Ово је веома важан и значајан наступ нашег хора. Поносни смо што смо освојили овакво признање на међународној културној манифестацији за чије учешће смо добили благослов од нашег Архијереја Г-дина Јована – речи су диригента хора, проф. виолине Марије Ракоњац.
Организација читавог догађаја била је на завидном нивоу. Домаћини су, по речима наших учесника, били на висини задатка, а посебну радост и одушевљење доживели су при додели награда и проглашењу победника. Може се рећи и да се с правом надају да ће и следеће године моћи да учествују на овом фестивалу и наравно да постигну још бољи резултат.

КУД – наша кућа

У центру Тополе, ту код поште, преко пута дома културе,
у једну кућу на ћошку, весело деца журе.

Пре десет година у овој кући, пресвети епископ Сава,
окупи мудре људе и рече:
„Нека од данас у овој дрквеној кући, дечји, радосни живот тече”.

И тако Мирослав, Паја и још по неко,
учинише оно што им је Сава рек'о.
Са децом ту из школе, бацише чигру
и поче игра, јер деца игру воле.

На радост нашу отпоче игра. На њеном челу Пирке стоји,
пушта музику, рукама лупа и наше кораке броји.

Несигурним кораком кретох, старије другаре гледам.
У њима узор тражим, ал' нећу да се предам.

Узори, другари моји: Немања, Ђорђе, Његош, Блажа и многи још.
од игре исплетоше венац и овој кући и њеној деци, дадоше име „Опленац”.

Десет година у овој кући, смењују се песма и игра.
Милан нас учи да играмо, баш као што игра чигра.

Научио нас је играма многим, велика му на томе хвала.
Многе смо пехара освојили и ако је Топола мала.

Мењамо ношње, мењамо игре, поруку шаљемо свима.
„Дођите и видите шта наша Топола има”.

Врата наше куће, отворена су за сву децу.
Зато негујемо лепу песму и игру на Опленцу.

Већ и сами стихови наведене песме дају наговештај који и какав догађај се синоћ одвијао у за ту прилику пригодно декорисану салу Средње школе „Краљ Петар I” у Тополи.
Културно уметничко друштво „Опленац” напунило је десет година постојања. Генерације деце пролазе кроз њега и ту стасавају.
- Ево, десет година у срцу носимо венац српских народних песама и игара. Много младих прошло је кроз фолклорне секције нашег друштва. Резултат рада су награде и признања која КУД осваја на такмичењима. Само на последње две смотре фолклора остварили смо запажене резултате. У Смедеревској Паланци, на „Јасеничком прелу”, женска певачка група освојила је прво место, победници смо вечери у фолклору као и победници целог фестивала који је трајао три дана. На фестивалу „Мали златни опанак” у Ваљеву победници смо вечери у свим категоријама. Сарађујемо и са многим фолклорним друштвима почев од Националног ансамбла „Коло”. Проблем нам је као и код других малих средина да задржимо играче на окупу. Многи од њих одлазе после средње школе из Тополе. Ипак, радује нас чињеница да успевамо да те младе људе изградимо у готове играче који располажу са знањем великог броја народних игара. Уколико неко од њих настави и по одласку из Тополе са фолклором уклапа се веома лако у нову средину.
Поводом десетогодишњице постојања КУД „Опленац” захваљујемо се свима који су на било који начин помагали наш рад – рекао је магистар Мирослав Благојевић који улогу председника КУД-а обавља од његовог оснивања.
Најбоља потврда ових речи је публика која је као небројено пута до сада попунила простор за седење не штедећи дланове како би поздравили песме мушке и женске певачке групе и вез који је својим играма везао фолклорни ансамбл КУД-а. А игране су: Игре из околине Београда, Шумадија, Срем, Тројно, Шопске игре, Игре из околине Пирота, Игре из Горње Пчиње, Игре из Врањског поља и Игре из Пиринске Македоније. Највећи део заслуга за виђену лепоту игре и прелепе звуке песама припада оркестру АКУД „Лола” из Београда под управом професора Аце Степић, магистру етномузикологије Јелени Јовановић и уметничком руководиоцу КУД „Опленац” Милану Радовановићу.

У галерији Дома културе „Студентски град” у Београду, од 05. фебруара, погледу љубитеља уметности доступна су дела настала на две последње сликарске колоније у селу Липовац. Ове две колоније познате су под назвом: „Преплитања” из 2008. са 36. и „Код комуникације” из 2009. године са 37. колоније.

Изложбу су отворили селектори поменутих колонија Мара Прохаска Марковић и Маида Груден као и директор Културног центра Топола Тања Мићић. Публика ће до краја изложбе која је отворена до 20. фебруара, моћи да се упозна са великим бројем уметничких радова који представљају реакцију на окружење, амбијент и људе.
Иначе, сликарска колонија у Липовцу у континуитету се одржава од 1973. године и током овог периода је окупила велики број еминентних уметника и формирала богат фонд уметничких дела.