У организацији Туристичке организације града Крушевца, дана 13. и 14. децембра 2012. године одржана је осма изложба ’’Туристичке публикације Србије’’ у холу Крушевачког позоришта. Манифестацију је отворио градоначелник Крушевца Братислав Гашић, а затим је в.д. директор Туристичке организације града Крушевца Марина Јанковић уручила награде и признања најбољим туристичким организацијама. Туристичка организација ’’Опленац’’ Топола освојила је и награду у категорији Допунски промотивни материјал. Изложба је искоришћена за промоцију Тополе као туристичке дестинације, а такође је промовисана и наредана педесета, јубиларна Опленачка берба.
Председник општине, Драган Јовановић, потписао је у Министарству грађевине уговор између тог Министарства и Општине Топола о изградњи изворишта „Кречана“ у Тополи.
-Са задовољством могу да кажем да смо у ресорном Министарству потписали веома значајан уговор о заjедничком улагању у изградњу изворишта „Кречана“. Већ наредних дана очекује се расписивање тендера за извођача радова који ће спроводити ЈКСП-Топола. Учинићемо све да за наредно лето обезбедимо додатне количине воде. Охрабрују и први резултати геофизичких и хидролошких истраживања која се врше у циљу откривања подземних колектора вода, а која нам дају за право да дамо врло оптимистичке прогнозе – рекао је председник Јовановић уз подсећање да извориште „Кречана“ према старим подацима даје 3 литра воде у секунди, а да није у функцији више од 15 година.
Према Европској повељи о родној равноправности на локалном нивоу, родна равноправност претпоставља да у једном друштву, заједници или организацији постоје једнаке могућности за жене, мушкарце и особе другачијих родних идентитета да допринесу културном, политичком, економском и социјалном напретку, као и да имају једнаке могућности да уживају све користи и добробити од напретка једне заједнице. У оквиру NDI програма, у петак, 14. децембра, у скупштинској сали општине Топола, одржан је семинар са темом „Надлежност локалног механизма за родну равноправност и Управљање временом, организација и вођење састанака“. Предавачи су били Теодора Кнез-Милојковић, Дарко Стефановић и Тамара Вуков. На овом, првом у низу семинара, посвећеном родној равноправности и локалним механизмима за њено унапређење, представљен је програм, циљеви и садржај тренинга, основни појмови и родне политике, управљање временом, организација и вођење састанака, као и раду у групама. Предавачи су објаснили основне концепте везане за родну равноправност као и питања родне равноправности у области одрживог развоја и интеграцију нарочито женских људских права у оквиру активности, програма и политике која се реализује у једној друштвеној заједници. Добијањем сазнања у области родне равноправности, присутни су упућени у примену основних принципа и њихову интеграцију у свакодневни рад на пројектима и програмима или јавним политикама.
Снежне падавине, као и у читавој земљи, утицале су и у општини Топола на отежане услове саобраћаја и комуникације. Вишедневни снег, надлежне општинске институције ипак су дочекале спремно. Екипе које су радиле на рашчишћавању снега са коловоза подељене су на секторе тако да је он чишћен једном синхронизованом акцијом на простору читаве општине. За данас је још остао да се прочисти мали број заселака, односно тамо где екипе претходних дана нису стигле да очисте или је јак ветар направио нове наносе.
На чишћењу 40 километара улица у граду, са својом механизацијом, радиле су екипе Јавно комунално стамбеног предузећа „Топола“, док су 140 километара општинског пута I реда и око 50 километара некатегорисаних путева чистили Радња „Гавриловић Момир“ из Горње Трнаве, Предузеће „Лаки“ из Шаторње и Радња „Дејан Станковић“ из Винче. Они су, што је свакако важно истаћи, са својим машинама уклањали снег са коловоза и ван ових путева, односно по позиву излазили су грађанима у сусрет због разних потреба – труднице, хронични болесници, стара лица....
У циљу откривања нових подземних колектора вода, претходнох дана, за потребе Јавно комуналног и стамбеног предузећа „Топола“, вршена су геофизичка и хидрогеолошка истраживања. Истраживања спроводи Привредно друштво „Geofizika – ING“ из Београда које је, у околини Тополе, дефинисало пет простора који су са геолошког становишта потенцијална налазишта вода. План је да се истражне радње, што се може видети на приложеној карти, врше на истражним просторима: Кречана, долина реке Каменице, јужни обод Опленачке греде, Божурња и Врело.
Са тренутном сликом и делом истраживања на терену упознао нас је Сергеј Костић, директор предузећа „Geofizika – ING“ који је у тренутку разговора са својим тимом вршио истражне радње на потезу изворишта „Врело“. И поред још необрађених података радно искуство дуго тридесет пет година даје Сергеју Костићу за право да тврди да воде у подземљу има довољно да задовољи потребе општине и у овако екстремним условима суше какви су били ове године.
На основу геолошке грађе уже и шире околине општине Топола, Костић и његови сарадници су на централним и западним ободима Тополе издвојили поменуге просторе, од којих су два, Божурња и Врело везана за постојеће водозахвате, као перспективне са становишта откривања нових налазишта вода. Истраживања у јужном простору су вршена са две геоелектричне сонде, коришћењем методе електричне отпорности у варијанти геоелектричног сондирања. Та метода дефинише промену електричне отпорности
стенских маса по дубини и на основу промена електичне отпорности доносе се закључци о литолошкој грађи подземља. Утврђивањем просторног положаја по дубини и дебљини колектора подземних вода дефинише се место, микролокација, за истражно бушење и израду експлоатационог бунара. За општину Топола од великог значаја су подаци који на простору долине реке Каменице и на јужном ободу Опленца дају једну врло повољну перспективу. Поред тога, урађена је и једна сонда у изворишном делу „Божурње“. Она се налази на северној страни долине постојећег изворишта и даје веома значајан податак који указује да се на дубини испод педесет метара улази у разбијене зоне које су наводњене. План је и да се истраживање обави методом наелектрисаног тела. У изворишни део „Божурње“ или „Врела“ ће се поставити јак извор једносмерне струје који ће се напајати преко петоколоватног агрегата. У залеђу једног и другоги врела, дуж одређених праваца, вршиће се мерења електричног потенцијала. Тако ће се утврдити који су то подземни токови којима вода долази до једног и другог врела, а затим ће се у тим зонама извршити дубинска мерења сондирањем и на тај начин дефинисати дубина тих токова и испод њих зоне „насисане“ водом. Из тих података одредиће се миклолокација за истражно хидрогеолошко бушење и за каснији бунар којим би се ушло у статичке резерве које напајају у овом случају „Врело“..
-Тако би се избегле ситуације у којима се тренутно цела Србија налази, а то је да су нивои подземних вода отишли врло ниско обзиром да прихрањивање због велике суше није уобичајено. Самим тим, пошто је ниво подземних вода отишао ниско, издашност „Врела“ је драстично смањена, па и водоснабдевање је доведено у велике проблеме – каже Костић и додаје – ми покушавамо да бунарима ухватимо овај део изворишта који је испод апсолутне висине прелива и на тај начин и у оним веома сушним периодима обезбедимо довољну количину воде и тако да се са ових пет простора створи залиха и резерва воде како се не би долазило у ситуацију каква је сада.
Прославом и пригодном приредбом у ресторану „Стара варош“, Волонтерски центар „Кораци“ из Тополе обележио је 5. децембар, светски Дан волонтера. Скуп је отпочео програмом који су волонтери „Корака“, предвођени Андријаном и Ђорђем, приредили присутнима. Честитајући волонтерима њихов празник и поздрављајући чланове оба наша клуба, Клуба хранитеља „Цврчак“ и Клуба „Опленачко срце“, као и неговатељице и геронто домаћице, социјални радник Снежана Ненадовић је упознала госте да је Дан волонтера 1985. године основала Генерална скупштина Уједињених нација и 5. децембар прогласила за њихов дан. Волонтерски центар „Кораци“ је основан пре нешто више од девет година као добровољно, нестраначко, хуманитарно удружење. Основна идеја је била активирати грађане у пружању хуманитарне помоћи.
-Циљ обележавања овог дана је жеља да се изрази захвалност свим волонтерима и активистима на ангажману и труду током целе године и прилика да се широм света повежу све организације које промовишу позитивне стране неплаћеног рада – рекла је Снежана Ненадовић. Награда Волонтера године припала је Урошевић Драгану из Жабара – добром домаћину, успешном родитељу, добром човеку који је увек ту када је потребно, како је при уручењу награде образложила социјална радница Светлана Цеца Младеновић.
У програму је дочаран део рада и активности волонтера у оквиру пројекта „Партнерство кроз Србију“ који „Кораци“ реализују уз помоћ и донацију Европске уније и локалне самоуправе, а затим и активности кроз пројекат „Помоћ и кућна нега старима, социјално угроженим особама и инвалидима“ уз помоћ и донације Републике Чешке и локалне самоуправе. Присутне је поздравила и Верица Петрић Новчић испред Центра за породични смештај и усвојење из Крагујевца, која је нагласила љубав и подршку коју хранитељи пружају деци, док је Драгош Митровић истакао активности и тежње да се деца у хранитељским породицама ставе у равноправан положај у односу на децу која одрастају у својим биолошким породицама.
„Живи и здрави ви нама били – срећан вам Дан волонтера.“
У четвртак, 29. новембра у 18 часова, у великој сали Дома Омладине у Аранђеловцу, одржана је трибина под називом „Никл – За и Против“, организована од стране скупштинског одбора и Општине Аранђеловац.
На скупу су говорили: председник општине Аранђеловац Бојан Радовић, представник Министарства природних ресурса, рударства и просторног планирања Томислав Шубарановић, , професори
са Рударско – геолошког факултета у Београду Раде Јеленковић, Владимир Симић и Владица Цветковић, инжењер Бранислав Божовић, представник партије Зелених, прим. др Радомир Ковачевић са Института за мединицу рада и радиолошку заштиту Србије „Др Драгомир Карајовић“, инжењер Дејан Рајковић, као представник компаније „Србија никл“, председник општине Топола Драган Јовановић и члан Општинског већа општине Врњачка Бања Драган Говедарица.
Скупу су такође присуствовали одборници Скупштине града Аранђеловца, којима је првенствено и била намењена ова дебата, али и заинтересовани грађани, како би се додатно информисали о овој теми. Локалне телевизије су испратиле медијски овај догађај. Сваки од говорника имао је по десет минута времена за излагање, а потом су уследиле реплике и питања грађана и одборника.
Председник општине Аранђеловац отворио је трибину и казао да је формирано радно тело како би се „информисали и формирали став на ову тему“, истакавши да нико није у старту против истраживања рудних богатстава на територији Аранђеловца и Тополе, али да се нада ће бити постигнут консензус око питања екслоатације руде никла.
Државни секретар Министарства за природне ресурсе Томислав Шубарановић инсистирао је на схватању терминологије када се води полемика о руди никла. Истакао је треба посебно одвојити екплоатацију од истраживања као два различита елемента у процесу, казавши да је истраживачка делатност добијена по важећем закону, да није штетна по околину и људе, а да, до процеса експлоатације, поред дужег временског периода, мора да дође само уз одобрење локалних самоуправа. Уколико локални представници грађана буду против експлоатације руде никла до ње неће доћи, изнео је свој став господин Шубарановић.
Професори са Рударско – геолошког факултета су са стручне стране изнели своје мишљење, објаснивши какве су методе и начини примене технологија вађења рудних богатстава и њиховог ефекта на флору и фауну. На излагање професора Владице Цветковића репликом се надовезао председник општине Топола господин Драган Јовановић, који је изнео том приликом став, као представник грађана, да је против сваке врсте експлоатације никла на територији Шумадије. Господин Јовановић је у емотивном, и чини се, никад ватренијем говору, који је привукао највише пажње и одобравања већине присутних у сали, поменуо да је са екипом једне телевизије пре неколико дана боравио на територији општине Кавадарци у Македонији, и да је имао прилике да се лично увери у све катастрофалне последице које је експлоатација ове руде донела тамошњем становништу. Казао је да се ради о деградираном крају, уништене флоре и фауне, у којој теку „црвени потоци“, и запитао се како је могуће да у местима као што су Топола и Аранђеловац, који важе за туристичке, културне и историјске центре са пребогатим природним лепотама уопште и постоји помисао на отварање рудника таквог карактера. Поставио је питање да ли ико може и помислити да ће, уколико дође до експлоатације, туристи долазити да посете ове крајеве и каква је будућност не само са економске, већ и што је много битније, са здравствене и егзистенцијалне стране. Поновио је став око кога се слажу представници општина да немају ништа против истраживачких активности у које би биле укључене националне компаније под покровитељством државе, наспрам „фирми“ које не желе да саопште ко „стоји“ иза њих, нити да појасне своје намере и циљеве.
Господин Јовановић је изнео низ података везаних за имовинску карту „Србија никла“, и указао на чињеницу да њен представник Дејан Рајковић крије од јавности податак да су власници компаније блиски бившем (садашњем) премијеру Црне Горе Милу Ђукановићу. Оптужио је ову компанију да жели да, под изговором истраживања, прибави за себе новчану корист а потом прода права другоме.
Посебно је нагласио да апсолутно нема ништа против националног истраживања и да не постоји разлог никакве конфротације са државом. Аплеује се само на погубност овог концепта, који може бити решен разговором и чињеницама које то непобитно доказују.
На опаску проф. Цветковића зашто се након претходне иницијативе, покренуте 2005. године, није интензивно радило на трајној забрани истраживања на овим просторима, председник Јовановић је истакао да је, у разговору са тадашњим премијером др Војиславом Коштуницом, министром Наумовом и британским амбасадором у Србији, јасно отклоњена дилема да ли треба или не треба вршити ископавања у Липовцу. На питање премијера Коштунице, зашто британска влада не истражује и ископава никл у Велсу, где га има знатно више у односу на Србију, добио је одговор да ће се то радити само у екстремним случајевима, попут светских ратова и криза. Добио је контра одговор да ће онда и Србија тада да се бави ископавањем никла у Липовци. Тиме је прича везана за ову тему била завршена, све до сада када се поново актуелизује.
Председник Јовановић је изнео уверење да ни у данашњој Влади Републике Србије не постоји већина да се донесе одлука која би ишла на штету грађана Шумадије, и изразио наду да до случајева примене силе и принуде неће никада доћи.
Инжењер Бранислав Божовић из странке Зелених казао је да никада није видео санирано место истраживања или експлоатације неке руде у Србији, одговарајући на излагања професора о томе како постоје методе да се након таквих активности без проблема врши обнављање земљишта. Истакао је бојазан да се истраживањем само улази у фазу експлоатације.
Професор Радомир Ковачевић такође се супротставио мишљењу професора са Рударско – геолошког факултета, истакавши да је рударство било развијеније у средњем веку у Србији него данас, изразивши скептицизам по питању технологија ископавања руда. Навео је на чињеницу да се у Европи забрањује производња штетних материја, док у Србији и неразвијеном свету могу да експлоатишу „шта хоће“. Такође, истакао је да се у Европи, до пре 10-ак година, највише умирало од карцинома, па тек потом од кардиоваскуларних болести, и да су управо зато решили да се избаце штетне материје, које се сада намећу становницима Србије и Шумадије, а као пример за то навео је да је по подацима, један од 6 најштетнијих и најотровнијих у природи доступних материја, управо никл. Казао је и да не сумња у стручност професора, али да сумња у њихову одговорност, и истакао да је сурова чињеница да је никл штетан до околину и погубан по здравље људи из много различитих аспеката од респираторних и кожних па на даље.
Драган Говедарица, говорник испред општине Врњачка Бања, такође се супротставио експлоатацији, и истакао да је истражно право на територији његове општине дато за још неколико руда. Запитао се да ли треба читава територија Врњачке Бање да буде покривена рудним налазиштима и бушотинама. Такође, локалне власти, нико ништа није питао на ту тему. Дејан Рајковић, представник „Србија никла“, чији је долазак био неизвестан, ипак се појавио на дебати након кашњења, и изнео уверавања да је штетност од евентуалне експлоатације минимална, посебно наспрам могуће економске добити за читав крај. Навео је примере Француске, Норвешке и Грчке где такви рудници постоје, али општи утисак је да је остао недоречен на бројна питања која су занимала, првенствено грађане и одборнике. Почев од питања колико су густо насељене области у државама у којима се ископава никл и о каквим се геолошким местима ради.
Окупљене је занимало колико се количински ископава када се врше истраживања, као и на коликој територији се она врше. Нису добили конкретан одговор, али су други чланови дебате споменули да се ради од количини од 112 000 камиона земље која треба бити однешена са неколико десетина хектара земље.
Представник „Србија никла“ одбио је још једном да одговори ко финансира и ко је власник компаније у чије име наступа, а на опаске грађана који су говорили о штетности коју искпавање доноси, о могућности загађења воде и земљишта, одговорио да нема разлога за страх и напетост. Оптужио је појединце међу пристнима да су заслепљени кампањом једног човека са Мокре Горе који држи преко 40 наоружаних људи и не дозвољава било каква истраживања на том земљишту.
Господин Рајковић је истакао како су грађани заплашени причама о Кавадарцима и казао да је лаж да је у том месту катастрофална ситуација. Истакао је да прича господина Драгана Јовановића како експлоатација угрожава природне елементе неопходне за производњу вина, воћа и поврћа не одговара истини и навео да у Кавадарцима постоји један од највећих виноградарских потенцијала на Балкану, са огромним производним капацитетима и производима који се дистрибуирају широм Европске Уније. На питање одборника Скупштине општине Аранђеловац господина Љубинка Златића зашто онда не организују пет аутобуса и одведу грађане Тополе и Аранђеловца да се сами увере у природну „лепоту“ и склад рударских копова и околине, рекао је да они нису туристичка агенција и да за тако нешто треба издвојити финансијска средства која они немају. На тврдњу Златића да је спреман да издвоји из сопствених средстава и плати те аутобусе није добио никакав одговор.
Представник компаније „Књаз Милош“ казао је, одговоривши грађанима на питање, да ли експлоатација може угрозити токове подземних вода, да је такав сценарио веома могућ и реалан, док су професори факултета истакли да је рано за такве тврдње и да нема доказа да воде могу бити угрожене без додатне подробне анализе. Такође, технички директор аранђеловачке фирме, истакао је да је разочаран понашањем једног дела српске интелигенције, алудирајући на три професора са Рударско - геолошког факултета.
Дебата је потрајала пуна три сата, а за то време јавио се и велики број грађана да изнесе своје мишљење. О немогућности да се на адекватан начин санирају последице евентуалних ископавања указано и подацима из села подно планине Букуља, где се налазе бурићи са отровним уранијумом, који се ту налазе више од 40 година и који отичу у оближње реке, чиме је јасно истакнуто да стручни људи тренутно не показују довољно бриге за разне ризичне сиутације широм Републике Србије. Ту причу поткрепио је и хиругр аранђеловачке болнице, господин Благојевић, који је казао да број оболелих од карцинома је из године у годину све већи, као и да не могу да „се наоперишу“, истакавши свој став да је то јасно повезано са штетним материјама који загађују воду, земљу и ваздух. Изнето је још низ података, попут тог да је Јапан земља са највећом потрошњом производа који у себи садрже никл, као и да имају потенцијално те руде чак пет пута више од Србије, а да никада нису дозволили да се ископавања врше. Навођено је много примера из земаља Европске уније које имају јасну и све развијенију свест када је у питању очување природних добара и борбе за здравији живот, што је у чистој супротности са оним што се догађа у Србији.
Дебата је протекла у конструктивном тону, са доста различитих углова гледања, али и на моменте у жустрој атмосфери. Ипак, стиче је јасан утисак да је консензус и јединство међу грађанима постигнуто пре било какве јавне дебате и гласања, а то је да свака експлоатација или било какво уништавање екологије и угоржавање здравља апсолутно није допуштено. Секретар у Министарству природних ресура господин Шубарановић је експлицитно подвукао да ма какве резултате да покажу истраживања, чак и да се ради о потенцијалу од 2 до 200 милијарди еура руде, како се спомињало међу говорницима, и упркос најављеним изменама закона, који се тичу самосталности локалних самоуправа, да ће апсолутно задњу реч имати грађани општина на чијим се територијама потенцијална ископавања требају вршити. Остаје да му се верује да ће тако заиста и бити.
На грађанима је да се информишу, затраже одговор на легитимна питања и донесу одлуку у складу са моралним, етичким и здраворазумским нормама и начелима.
У суботу, 24. новембра, у Крагујевцу је затворен IV међународни сајам туризма и сеоског туризма који је у хали Шумадија окупио преко стотину учесника. Након прошлогодишње манифестације којој је додељено највеће признање у области туризма – Туристички цвет, овогодишњи сајам туризма и сеоског туризма окупио је већи број излагача и учесника, док је богат стручни и забавни програм оправдао очекивања учесника и посетилаца једне од највећих сајамских манифестација у овом делу Србије. Учешће је и на овогодишњем сајму узела Туристичка организација „Опленац“ из Тополе која је у својој туристичкој понуди, поред споменичког наслеђа којим је на туристичкој мапи Србије већ позиционирана, акценат ставила на развој сеоског односно руралног туризма. Своју понуду ТО општине Топола заснива на категоризацији и смештају у домаћој радиности и категоризацији сеоских туристичких домаћинстава. У том смислу се појавило повећање од преко 120% категорисаних лежајева у укупној структури смештаја. На овај начин пружена је и подршка угоститељима на подручју тополске општине који су проширили своју делатност, а такође и домаћинима који су радили и кренули у категоризацију домаћинстава и представља још један вид туристичке понуде поред добро познатог богатства културног наслеђа, манифестационог туризма, ђачког туризма и винског пута.
Споразум о пријатељским односима и сарадњи градова
Као што смо посетиоце наше web странице већ обавестили, председник општине, Драган Јовановић, боравио је прошле недеље у службеној посети Белорусији где је у петак, 16. новембра, у Минску потписао Уговор о специјалним везама Минске области са Тополом. Сумирајући утиске, председник Јовановић је најпре подсетио на прве контакте са Белорусима и посету Тополи белоруског амбасадора Владимира Чушева. Тада је дошло до договора о потреби учвршћења веза између општине Топола и Шумадије са Минском облашћу. Следећи корак била је реализација идеје о братимљењу Тополе и Минске области, а конкретна веза са нама биће Заслављ, једна од седамнаест административних области које припадају Минску. Идеја је конкретизована потписивањем Уговора о братимљењу између председнице Заславског градског извршног комитета, Светлане Карташјеве и председника општине Топола, Драгана Јовановића.
Уговорне стране су се обавезале да ће развијати партнерске односе у сферама делатности од заједничког интереса: економији, индустрији, трговини, предузетништву, заштити животне средине, туризму, култури, спроту и другим областима базирајући се на принципу узајамне користи. Баш због тога, већ наредних дана се очекује састанак и договор наших извозника воћа како би у току зиме прве количине воћа кренуле ка Белорусији, односно Минску и Заслављу. Председник општине је на тему извоза воћа навео као пример и један парадокс, а он се огледа у томе да наша роба (воће) иде пут Москве и уопште Русије управо преко Белорусије, а да у њој не остаје ни једна наша јабука. Друга битна ствар коју је Јовановић нагласио је културна сарадња као и сарадња у области образовања. У Минску се одржава једна од највећих смотри црквених хорова тако да ће црквени хор „Опленац“ наредне године гостовати у Белорусији, а разговарало се и о гостовању КУД „Опленац“. У току наредне године реализоваће се и посета Белорусији једног одељења СШ „Краљ Петар I“ и то пољопривредног профила, конкретно смер винар-виноградар. Укупно узев, простора за успешну сарадњу у односима са Белорусијом, Минском и Заслављем има на претек, треба се само добро организовати, сагледати узајамне потребе обеју страна и кренути у реализацију пројеката. Република Белорусија има 9,5 милиона становника. Главни град је Минск који броји нешто мање од два милиона житеља.Већина популације Белорусије живи у урбаним подручјима у и око великих градова (центара административних дивизија које се зову области). Преко 80 % популације су етнички Белоруси, а најбројније мањинске заједнице су Руси, Пољаци и Украјинци. Службени језици су белоруски и руски (још од референдума 1995. год). Белорусија је секуларна држава без службене религије и свим грађанима је загарантовано право на слободу вероисповести. Највећи проценат становника су верници Руске православне цркве (82%), а на западу земље постоје мање заједнице Римокатолика. Историја јој је веома бурна при чему је само Минск који је основан 1067. године, разаран више од 10 пута. Коначну самосталност Белорусија је стекла 1991. године.
Председник општине Топола, Драган Јовановић, потписао је данас Уговор о специјалним везама Минске области са Тополом. Директна веза са Тополом биће Заславој, једна од седамнаест административних области које припадају Минску.
Председник Јовановић, који борави у тродневној посети белоруској престоници, се упознао са изгледом, карактеристикама и привредним потребама овог двомилионског града и његове области. Истакао је да су домаћини веома заинтересовани за наше пољопривредне производе, а нарочито вина и најавио да ће прва фаза сарадње бити реализована већ наредне године када ће у Белорусији боравити једно од одељења Средње школе Краљ Петар I и Црквени хор „Опленац“. Председник општине посету Белорусији завршава сутра.
Кумановска битка (23-24. октобар 1912. године) припада периоду Првог балканског рата. За само два дана Прва српска армија до ногу је потукла турску Вардарску армију. Ток и исход битке, као и даљи догађаји су познати и могу се наћи у литератури.
Овом приликом даћемо, у знак сећања и у славу бораца за слободу отаџбине, мали део приче једног од многих српских домаћина који су учествовали у овој или другим биткама. Кажемо домаћина јер шта је друго него домаћин онај ко брине и стара се о својој породици, а посао којим се бави труди се да уради на најбољи могући начин, без обзира да ли га ради на селу, у трговини, фабрици или за писаћим столом. На тај начин он се стара и о својој домовини....
„... Пријавим се 5. јануара 1910. године на одслужење рока, две године, у Ниш. Био сам распоређен у трећи вод, други ескадрон, трећи коњички пук, Прва бригада коњичке дивизије. Водник ми је био подпоручник Милан Анђелковић; командир, капетан прве класе Сотир Радојичић; командант пука Милан Дунић; командант дивизије Петар Бојовић....
.... У августу месецу 1912. године позван сам на вежбу, где ме је и рат затекао. Таман сам издржао вежбу, сутра треба да идем кући, наш командир Лазар Савићевић долази око пола ноћи те нам саопштава мобилизацију српске војске против Турске. Рат са Турцима. Пушта ме командир да идем кући, да узмем мог коња и прибор и одмах да се вратим у пук. Тако и урадим... Весело смо стигли кући. Општа мобилизација. Сво село на ногама. Неки отишли, неки тек иду, а ми тек стигли. Треба прво коње да поткујемо и прибор да уведемо у ред, а иначе време је кратко. Сутрадан ми то све уредимо и притегнемо, а ујутру рано седламо коње. Нигде једног од војника да видиш. Све је отишло на своја одређена места, само су остали у селу старци, жене и деца и нас двојица коњаника. Гризе ме савест зашто ми морамо последњи да изађемо из села. Одмах се опростим са мојима у кући и кажем им збогом и они ми пожеле срећан пут и ја узјашем коња и у касу кренем до мог друга Милоша Чолића......
... у Лапову смо преноћили, а одатле кренемо за Алексинац, где смо имали доста друштва, наших коњаника и где смо преноћили. Одатле кренемо за Ниш, где стигнемо за видела и одмах се пријавимо. Одмах нас пошаљу пред магацин, где примимо ново одело и сву ратну спрему. Весело је било целе ноћи јер је сва војска била расположена.
Ујутру рано пре сванућа, 26. августа 1912. године постројена је Прва коњичка бригада у градском пољу, са свом ратном спремом. Музика свира, команданти командују, војска весела, песма се дала велика: „Радо иде Србин у војнике...“.
... Село Бугариње. Турско земљиште. Ту смо се помолили богу и прешли границу... На предстражи код Куманова. Оно јутро кад је била борба за Куманово, командант Трећег пука, Петар Савотић, позвао је све официре напред и сигурно је наредио шта треба да се ради. Наш командир долази пред ескадрон и командује нам напред марш у предходницу. Кад су се патроле судариле, ми смо сјахали за борбу пешке и изашли на положај и јуначки смо се борили два – три сата, али пошто је нас било мало према Турцима, то смо морали према наређењу да одступимо. Наша је пешадија стигла и заузела положај. Примљена је огромна борба која је трајала целог дана и ноћи без престанка. Ми коњаници, целе ноћи смо били у патроли и вршили борбу са арнаутима који су нападали на комору нашу и рањенике у позадини. Другог дана је наша војска потисла Турке и ми их потерамо до реке Пчиње. Прешли смо реку...
Напомена: Датуми у тексту су по старом календару. Може се приметити да у тексту нема имена аутора ових редова које можете видети и на приказаним сликама. Аутору прилога он је веома добро познат, а за сада је довољно рећи да је прошао оба балканска рата, док је у Првом светском рату, крајем 1915. године био рањен у груди. Метак је изашао на леђа. Зрно које му је закачило ногу никада није ни рачунао за рану. Крај рата је дочекао у немачком заробљеништву. Поживео је 88 година. Име му није поменуто јер је циљ овог текста наведен у наслову, а као што је на почетку прилога већ речено, ово је део приче једног од многих...
Претходна два дана у Србији је боравила висока делегација румунске Жупаније Караш Северин. Делегацију је јуче у скупштинској сали Општине Топола примио заменик председника општине Драган Жовановић са сарадницима. Госте из Румуније је предводио председник Караш Северина, Сорин Фрунзаверде, а поред њега у делегацији су између осталих били и Љубица Рајкић, директор за културу Жупаније која је овом приликом била и преводилац као и Најдан Виктор задужен за европске интеграције.
Делегација је пре Тополе боравила у Крагујевцу, а у Србију је стигла на позив Друштва српско-румунског пријатељства „Ризница“, основаног пре 19 година, чији је председник Света Маџаревић, координатор сарадње Србије и Румуније који је и организатор ове посете Србији.
Маџаревић је у уводном делу разговора рекао да је у Шумадији, тачније селу Лужнице изграђен Дом пријатељства Србије и Румуније у оквиру кога ради Друштво српско-румунског пријатељства које окупља људе добре воље у циљу развоја, унапређења и сарадње двеју земаља. Сарадња је веома брзо добила национално-културни карактер. Организоване су заједничке сликарске колоније, издаване заједничке књиге уз посете и размену привредника и искустава. Данас ово Друштво жели да ту сарадњу подигне на још виши ниво и предузимањем заједничких корака и акција усмерених ка европским интеграцијама.
Председник Жупаније Караш Северин, Сорин Фрунзаверде је у Тополи боравио још 1996. године и наш град му је остао у лепом сећању. Он је заменику председника општине Драгану Жовановићу оставио документа у вези онога шта је ова Жупанија урадила и на чему сада ради, а односи се на питања инфраструктуре, туризма, културе, изградње болница.... То су, по његовим речима, пројекти који могу послужити, пошто се Србија приближи уласку у Европску Унију, за привлачење средстава Уније. Фрунзаверде је овом приликом читавом шумадијском региону понудио сарадњу, било са Жупанијом, било са појединим њеним општинама, у писању заједничких пројеката који би водили њиховој бржој реализацији.
-У Шумадији имамо праву, душевну, везу. Она се надограђивала сваке године. Почела је најпре међу људима, а надамо се да ће сада то бити и међу институцијама. Сада мислим да треба конкретно да радимо на пројектима и да се договоримо око тога – рекао је председник Жупаније и посебно истакао безусловну подршку коју Румунија пружа Србији у њеном настојању ка евроинтеграцијама. Додао је да се, у неку руку, овде писала и заједничка историја, алудирајући на краљицу Марију, супругу краља Александра. На крају свог излагања је рекао да се нада да неће проћи 16 година па да поново дође у ово, за њега, изузетно место. Уважене госте је поздравио Велизар Миљковић, члан Друштва од његовог оснивања који је као и заменик председника општине Драган Живановић, пожелео делегацији пријатан боравак у Тополи. После посете локалној самоуправи гости су посетили храм светог Ђорђа на Опленцу. Посета и међусобно упознавање од несумњивог су значаја за обе стране, а посебно у изналажењу начина међусобног договарања и сарадње и ширења кола пријатељства између народа Румуније и Србије које је у разним временима пратила свеопшта слога. Делегација је из Тополе отишла пут Зрењанина и Пожаревца.
Данас је председник општине, Драган Јовановић, обишао радове на рециклажној станици у Тополи. О самом току изградње упознао га је Иван Радосављевић, директор BIS GROUP који заступа конзорцијум привредних субјеката и представља лице одговорно за радове на рециклажном центру.
Изградња рециклажног дворишта представља једну од најважнијих инвестиција на подручју општине Топола. Због испуњавања свих законских прописа, почев од противпожарне заштите и проблема, буквално, са стенама које је требало разбити, уситнити, а затим уклонити, са радовима се донекле каснило.
-На овом месту је била депонија која је почела да се ствара пре 30 година, а испод ње је био стари каменолом. Све то је морало да се најпре минира. То нам је одузело део времена. Са друге стране, да би добили сагласност на пројекат рециклажног центра морали смо ради задовољења захтева противпожарне заштите да изградимо и обилазни пут што је опет са своје стране изискивало додатан напор јер смо ради тога морали одмах да уклонимо велики део смећа како би изградили комплетан противпожарни пут. Ево сада радови напредују. За неколико дана ће се поставити трафо-станица која ће осим центра напајати и читав овај крај, одакле ће уосталом, углавном и бити људи који ће радити у рециклажном центру. Оно што је најважније је да ће у наредним годинама ова депонија једноставно нестати – рекао је председник Јовановић, нагласивши да је „ова прича много шира“ јер гледајући на дуже стазе прича о рециклажном дворишту је врло важна и за општине у окружењу. Иван Радосављевић је објаснио да да ће објекат који се гради имати 1500 метара квадратних и уз њега управну зграду од око 230 квадрата. У њу ће се поставити машине за рециклажу које могу да задовоље потребе како Тополе, тако и Аранђеловца, Младеновца и Смедеревске Паланке. Моћи ће да се обради око 200 тона на дан. Ово је друга фаза градње која ће бити завршена до краја месеца. Део машина је већ донет у Тополу, тако да се PET отпад већ балира, а на балирци раде људи који ће касније, када центар буде почео да ради, обучавати и уводити у посао нове раднике. Очекује се да почетком новембра у ову халу машине буду постављене да би крајем новембра први циклус производње и почео, а комплетно отварање рециклажног центра се очекује половином децембра.
На дан ослобођења општине Топола и у славу победе над фашизмом, у петак, 12. октобра, положени су венци у Белосавцима на спомен обележје палим борцима славне Црвене армије који су овде 1944. године дали своје животе за слободу.
Међу многобројним делегацијама које су положиле венце и одале пошту жртвама фашизма налазили су се други секретар амбасаде Руске Федерације, Владимир Генералов, саветник председника Владе Републике Србије, Петар Шкундрић, председник СУБНОР-а Србије, Миодраг Мића Зечевић, заменик председника општине Топола, Драган Живановић, председник СУБНОРА-а општине Топола, Миодраг Лазић, помоћник председника општине Жарко Јовановић, председник Друштва српско-руског пријатељства, Ново Бакић и други.
Програм у знак сећања на пале извели су ученици Основне школе „Сестре Радовић“ из Белосаваца, а присутнима су се обратили Мића Зечевић, Петар Шкундрић и Драган Живановић.
У цркви светог Ђорђа на Опленцу, Литургијом са парастосом и пратњом црквеног хора Опленац, данас је одата почаст „краљу ујединитељу“ Александру I Карађорђевићу, трагично преминулом у марсејском атентату на данашњи дан 1934. године.
На краљев гроб у крипти цркве положили су: Министарство рада и социјалне политике, Министарство одбране и Војске Србије, Општина Топола, Задужбина краља Петра I, Друштво за неговање традиције ослободилачких ратова Србије до 1918.
Данас се у Карађорђевој касарни у Тополи одржава 8. Међународно оцењивање вина и ракије. На оцењивање је стигло 83 узорка. Од тога 42 узорака вина и 41 ракија.
Жири сачињава пет професора са Пољопривредног факултета у Земуну. Председник жирија за оцењивање вина је проф. др Слободан Јовић, а за ракије проф. др Нинослав Никићевић, секретар је Љубиша Станковић, а своју оцену вина и ракија дају и Бранко Поповић и Александар Петровић и Веле Тешевић.
Проглашење шампиона и победника као и додела награда, одржаће се у суботу, 13.октобра у 11 сати на Винском тргу.
После више од седамдесет година изгнанства и лутања и после 36 година и 20 дана од смрти, кнез Павле Карађорђевић је најзад упокојен тамо где је вечни мир требао да нађе одмах, у Тополи, у цркви светог Ђорђа на Опленцу. Велика историјска неправда исправљена је у суботу, 6. октобра, када су посмртни остаци кнеза Павла, његове супруге Олге и сина Николе, сахрањени у крипти цркве на Опленцу.
Србија се на достојанствен начин опростила од кнежевске породице – уз највише државне почасти, присуство породице Карађорђевић, државног врха, дипломатског кора и народом испуњеног платоа испред цркве.
Заупокојену литургију служили су епископ аустралијско-новозеландски Иринеј и епископ врањански Пахомије. Поред кнегиње Јелисавете и њеног брата кнеза Александра, последњем испраћају су присуствовали и њена ћерка Катарина Оксемберг и син Николас Балфур, престолонаследник Александар Други са супругом Катарином и синовима Петром и Филипом, принцезе Барбара и Линда, принчеви Ђорђе, Михајло, Владимир... Сахрани је присуствовао и принц Мајкл од Кента (брат од стрица британске краљице Елизабете Друге) заједно са британским амбасадором Мајклом Девенпортом.
Државни врх представљао је председник Србије Томислав Николић, министар просвете Жарко Обрадовић и министарка здравља Славица Ђукић Дејановић.
Присутнима се са степеништа цркве најпре обратио председник државе и истакао да овим чином „Србија скида са леђа део тешког терета“ и да на овај начин „потомцима указујемо да једини пут којим могу да стигну до самопоштовања и поштовања других...“.
Принцеза Јелисавета је рекла да јој је залечена велика рана, док је Александар Други, са сузама у очима, казао да је ово „велики дан за моју рођаку Јелисавету, коју много волим...“ и да се нада да ће овако окупљена породица, такође на Опленцу, похранити и земне остатке његовог оца краља Петра.
Иначе, посмртни остаци кнежева и кнегиње допремљени су у Тополу, у петак, 5. октобра, око 18 часова. У цркву светог Ђорђа на Опленцу унели су их гардисти и Шумадинци у пратњи руководства општине Топола које је предводио председник општине Драган Јовановић. После помена моштима грађани су у мимоходу одавали пошту до дубоко у ноћ као и у суботу од 5 часова ујутру, све до почетка заупокојене литургије.
Поводом преноса и укопа три члана породице Карађорђевић у светог Ђорђа, председник општине Драган Јовановић је изјавио да је испуњено оно што су он и кнегиња Јелисавета најавили пре неколико месеци на конференцији за штампу, да ће до сахране доћи 6. октобра.
-Велики је ово дан за нас. Да се Србија најзад помири. Да престану идеолошке разлике. Павле Карађорђевић је владао краљевином Југославијом, а самим тим и Србијом. Био је велики и мудар владар... Драго ми је што су мошти најзад враћене у Србију и због кнегиње Јелисавете јер је велики део живота посветила да родитеље и брата врати на Опленац. Надам се да ће и други Карађорђевићи, мислим пре свега на краљицу Марију и краља Петра Другог, ускоро почивати овде на Опленцу и да се та једна историјска епоха и њена слика на тај начин затвори и исправи. Ово је васкрснуће српске и државности и духовности – рекао је Јовановић.
Његово краљевско величанство кнез Павле Карађорђевић је праунук Карађорђев, син кнеза Арсена (млађег брата краља Петра I) и кнегиње Ауроре Павловне Демидов ди Сан Донадо. Рођен је у Петрограду 27/15. априла 1893. године. Одгојио га је стриц, краљ Петар I. Основну школу и гимназију (Друга мушка) завршио је у Београду. Класичне студије на Оксфорду је започео 1913. године које прекида када је Аустроугарска објавила рат Краљевини Србији. Током рата обавио је више дипломатских мисија за Краљевину. По завршетку рата наставља студије у Оксфорду. Дипломирао је историју уметности и постаје master of arts. Касније добија диплому почасног доктора Универзитета у Оксфорду. У Лондону упознаје кнегињу Олгу (мајка јој је била Велика руска кнегиња Јелена Романов, а отац дански и грчки принц Никола. Венчали су се 22. октобра 1923. године. Кум им је био војвода од Јорка, потоњи енглески краљ Џорџ VI. Кнез Павле и кнегиња Олга су имали троје деце: Александра(1924), Николу (1928) и Јелисавету (1936).
Као пријатељ лепих уметности, од 1924. године ради на стварању музеја. Од пријатеља из иностранства добија вредне слике, а и сам донатор, у Конаку кнегиње Љубице1929. године оснива Музеј савремене уметности. Почетком 1935. године, спајањем историјско-уметничког и Музеја савремене уметности почео је да ради Музеј кнеза Павла, најзначајнија институција ове врсте у новој културној историји српског народа.
После трагедије 1934. године у Марсеју и погибије краља Александра, отвара се краљев тестамент којим је кнез Павле постао први намесник малолетном краљу Петру II. Том пиликом се заклиње да ће по стицању краљевог пунолетства, овоме предати Југославију какву је створио краљ Александар.
После бурних догађаја марта 1941. одлази у Грчку, а одатле га Енглези одводе у Египат, а затим у Најроби (Кенија). Средином 1943. године породица кнеза Павла се сели Јоханезбург. Почетком 1947. године британски краљ Џорџ и краљица Елизабета посетили су Јоханезбург и том приликом примили у аудијенцију кнеза Павла и кнегињу Олгу, после чега, крајем те године добијају одобрење енглеских власти да се врате у Европу. Изабрао је да живи у Паризу. Исте 1947. године конфисковано му је све што је имао у Југославији: дворац „Брдо“ код Крања у Словенији, кућа у Београду и покретна имовина остала у Белом двору. Велика несрећа задеслила је породицу 12. априла 1954. године када је после аутомобилске несреће у близини Лондона, преминуо њихов син и брат, кнежевић Никола. Кнез Павле је преминуо 14. септембра 1976. године у Неију крај Париза, а супруга Олга 1997. године. Отац, мајка и син, сахрањени су на гробљу у Лозани, у Швајцарској.
Крајем новембра 2011. године, Република Србија рехабилитовала је кнеза Павла.
28. септембра ексхумирана су тела кнеза Павла, кнегиње Олге и кнеза Николе, да би 6. октобра 2012. године вечни мир нашла у цркви светог Ђорђа на Опленцу.
Дан општине Топола и општинска слава Рођење Пресвете Богородице – Мала Госпојина, започео је данас литургијом у цркви Пресвете Богородице у Карађорђевом граду. Литургију је служио епископ шумадијски господин Јован уз саслужење свештенства Опленачког намесништва.
По завршеној литургији улицама вароши подно Опленца прошла је литија која се зауставила испред зграде Општинске управе где је пресечен славски колач. Пре почетка свечане седнице Скупштине општине, председник општине Драган Јовановић је и званично отворио кружни ток саобраћаја на раскршћу путева Топола-Аранђеловац-Београд који, са асфалтираних 5 километара пута према Београду, на деоници Белосавци-Крћевац, представља складну и савремену саобраћајницу. Вредност инвестиције износи 50 милиона динара, а извођач је ПЗП Београд. Поред председника општине пресецању врпце присуствовали су и амбасадор Белорусије у Србији, Владимир Чушев и министар грађевинарства и урбанизма, Велимир Илић.
Председник Скупштине општине, Гаврило Николић, отворио је у биоскопској дворани свечану седницу Скупштине општине. У присуству великог броја грађана и општинских званичника, седници су присуствовали кнегиња Јелисавета Карађорђевић, Владимир Чушев, Велимир Илић, Бојан Радовић, председник општине Аранђеловац и многи други представници градова и општина Србије. Присутне је у име општине Топола поздравио председник општине Драган Јовановић који је присутне подсетио и упознао са развојем који је Топола постигла у претходном периоду са акцентом на достигнућа у последњих годину дана. Нагласио је да оно што је обећано грађанима „мора се и урадити“. Осим њега присутне су поздравили и кнегиња Јелисавета Карађорђевић и министар Велимир Илић.
По завршетку поздравних говора, приступило се уручењу повеља „Рођење Пресвете Богородице“ за изузетне резултате и допринос развоју општине Топола као и Захвалнице за помоћ у развоју општине Топола. "ПОВЕЉА „РОЂЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ“ за изузетне рерузлтате и допринос развоју општине Топола припала је:
- Славици Мијаиловић,
- Душану Бајатовићу,
- Удружењу ,,Загрљај“,
- Љубомиру Тимотијевићу.
ЗАХВАЛНИЦЕ за помоћ у развоју општине Топола:
- Храму „Светог пророка Илије“ у Горњој Трнави,
- Предузећу „Морсад“ власника Савић Драгомира из Тополе,
- Слободанки Милованчевић из Тополе,
- Карате клубу „Карађорђе“ из Тополе,
- Месној заједници Загорица,
- Месној заједници Наталинци,
- Драгану Мијатовић, пољопривреднику из Белосаваца,
- Ђурђији Матић, ученица 8 разреда ОШ ,,Милан Благојевић“ у Наталинцима.
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ НАГРАДА „РОЂЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ“:
Славица Мијаиловић - рођена 1960. године. Мајка је једног детета. Пословима хранитељства бави се преко 15. година. Бринула је о старим угроженим лицима без породичног старања, деци без адекватног родитељског старања. Увек када је било неопходно да се неко хитно смести у породицу без обзира да ли је дете, или стара особа Славица је излазила у сусрет и помагала, пружајући сигурност, топлину и заштиту.
Душан Бајатовић – Рођен у Равном Селу код Врбаса 1967. године. дипломирани је економиста и инжењер електронике. Октобра 2008. године именован је за генералног директора Јавног предузећа „Србијагас“. Отворен за све видове сарадње, једну од капиталних инвестиција – реализацију пројекта гасификације општине Топола, Душан Бајатовић је несебично подржао.
Удружење ,,Загљај“ основано је и ради од фебруара 2002. године, на програмима подршке и помоћи деци, младима и одраслим ментално недовољно развијеним особама са територије општине Топола. Активности ,,Загрљаја“ су бројне: инидивидуални и групни рад са децом и младима, социјализација, самопослуживање, креативне, едукативне, спортско рекреативне и многе друге активности. Од оснивања до данас неку од услуга Удружења добило је преко 150 директних корисника. Чланови ,,Загрљаја“ доживљавају га као своју другу кућу, некима је то једино место за излазак, дружење и разоноду.
Љубомир Тимотијевић - рођен 1950. године. Ожењен је и отац двоје деце. Од 1983. има основану каменорезачку радњу у селу Тополи. Један је од најуспешнијих привредника на подручју општине Топола. Неке од многих хуманитарних акција у којима је учествовао, је донирање целокупне опреме Одељења за кардиоваскуларна обољења Болници у Аранђеловцу као и несебична помоћ у организовању Општинске манифестације ,,Опленачка берба“.
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ НАГРАДА ЗАХВАЛНИЦЕ за помоћ у развоју општине Топола:
Храм „Светог пророка Илије“ у Горњој Трнави – Храм је у служби парохијана села Горње и Доње Трнаве. Поред новоизграђене цркве, заслугом свештеника Слободана Богојевића и мештана, изграђен је и парохијски дом чиме је улепшан изглед порте која може послужити као узор многим парохијским храмовима и црквама на територији Општине и шире.
Предузеће „Морсад“ власника Савић Драгомира из Тополе - Од 1983. године почела је са радом ливарско модерларска радња која је прерасла у предузеће ,,Морсад“ и сада запошљава 50 радника.
Велики део својих производа извози у Италију, Шпанију и Републике бивше Југославије. Успешно сарађује са привредницима са територије наше Општине. Свесрдно подржава рад удружења привредника. Учествује на многоборјним сајмовима па самим тим промовише и опшину Топола.
Слободанка Милованчевић - рођена је 1936. године. Изузетно активан волонтер Црвеног крста Топола већ пет година у оквиру програма са старијим лицима. Веома је активна и при организацији акција добровољног давања крви. Члан је удружења књижевника ,,Запис“ из Г. Милановца. Издала је књигу ,,Снови и Јава“. 2008. године.
Карате клуб „Карађорђе“ из Тополе - постоји од 1998. године и за то време освојили су 3450 медаља на домаћим и међународним такмичењима. Имају више од 100 сталних чланова клуба, од којих су 54 такмичара, односно 12 репрезентативаца Србије у дисциплинама борбе и кате. У својим редовима имају европске шампионе из Мађарке. На светском првенству у Венецији 2011. године освојили су две бронзане медаље. Њихов допринос развоју спорта и спортског духа у Општини Топола од велкиког је значаја.
Месна заједници Загорица - Ова Месна заједница је показала добру сарадњу са локалном самоуправом на побољшању сеоске инфраструктуре. Изграђене су свлачионице на фудбалском терену, организоване Сеоске олимпијске игре, изграђен ловачки дом и асфалтирани локалних сеоски путеви.
Месна заједници Наталиници - Ова Месна заједница је показала велики ентузијазам и добру сарадњу са локалном самоуправом. Сваке године успешно се одржава изложба паса. Комплетно је уређен фудбалски терен, адаптиран је сточни пијац, извршно је асфалтирање путева и насипање макадамских путева.
Драган Мијатовић - рођен 1969 године у Белосавцима. Ожењен је, отац троје деце. Живи у породичном домаћинству са родитељима, супругом и децом. Сви чланови домаћинства се баве искључиво пољопривредом. Обрађује око 35 хектара земље. Има 45 грла крупна стоке, од чега 35 крава музара. Предаје дневно око 400 литара млека.
Ђурђија Матић из Наталинаца - ученица 8 разреда ОШ ,,Милан Благојевић“ у Наталинцима. Ова ученица сваке године представља школу на такмичењима из више предмета, а најуспешнија је из историје и српског језика где редовно заузима прва места на општинском и окружном нивоу. У школској 2011/2012 години била је прва у Општини и округу, а 7. на Републичком такмичењу из историје одржаном у Ивањици. У досадашњем школовању бележи само одличне оцене и зато сматрамо да Захвалница иде у праве руке.
У Наталинцима је данас свечано пуштена у рад адаптирана Здравствена станица која послује у оквиру Дома здравља „Свети Ђорђе“ из Тополе. Отварајући објекат, председник општине Топола, Драган Јовановић, је истакао значај овог пројекта, подсећајући да амбуланта пружа услуге за око 3600 здравствених осигураника који у Наталинце долазе из суседних села, попут Јунковца, Павловца, Шума, Клоке, Сепаца и Саранова. Наглашено је да ова адаптација представља почетак санирања здравствених станица од којих је, рецимо, амбуланта у Белосавцима већ једним делом уређена. Радови су извођени на основу пројекта „Адаптација Здравствене станице Наталинци са пратећим активностима“ и уговора између Јужноморавског краја Чешке Републике и Опшине Топола у партнерству са Домом здравља „Свети Ђорђе“. Вредност пројекта је 50.000 евра. Радове је изводила Занатска радња „Такир“ из Тополе.
Општина Топола и Јужноморавски регион су обезбедили по 40% средстава, док је 20% издвојио Дом здравља „Свети Ђорђе“. Од заначаја је и акција Месне заједнице Наталинци која је у периоду адаптације објекта, прикупила средства за куповину инвентара, а којој су се добровољним прилозима, прикључили и становници поменутих села. Сам објекат је грађен у четвртој деценији двадесетог века, а последњи пут је адаптиран 1977. године. Налазио се у тако лошем стању да више није погао да пружа задовољавајуће здравствене услуге тако да је и његов опстанак доведен у питање. Од данас ово је, на задовољство здравствених радника и корисника услуга, једна од најлепших и најуређенијих Здравствених станица у Шумадији.
Школско звоно означило је данас повратак основаца и средњошколаца у школске клупе, а самим тим и почетак нове школске године. Ову 2012/2013 годину основне школе на територији општине Топола похађаће 1686 ученика, док ће у Средњу школу „Краљ Петар I“ ићи 637 ђака.
У основне школе данас су пошли и ђаци прваци тако да су им у име добродошлице ученици старијих разреда приредили пригодан програм као што је то био случај у ОШ „Карађорђе“ из Тополе.
Основну школу „Карађорђе“ из Тополе са издвојеним одељењима похађаће 83 ђака првака;
Основну школу „Живко Томић“ из Шаторње са издвојеним одељењима похађаће 41 ђак првак;
Основну школу „Сестре Радовић“ из Белосаваца са издвојеним одељењима похађаће 21 ђак првак;
Основну школу „Милутин Јеленић“ из Трнаве са издвојеним одељењима похађаће 28 ђака првака;
Основну школу „Милан Благојевић“ из Наталинаца са издвојеним одељењима похађаће 26 ђака првака;
У прву годину Средње школе „Краљ Петар I“ из Тополе уписало се 164 ученика.
Светом Архијерејском Литургијом са парастосом, данас је у цркви светог Ђорђа на Опленцу, поводом 91. године од смрти, одата почаст краљу Петру I Карађорђевићу. Литургију са парастосом је служио епископ шумадијски господин Јован уз саслужење свештеника опленачког намесништва и пратњу црквеног хора „Опленац“.
Потом су на саркофаг Народног краља, како је народ свог омиљеног владара звао, ловорове венце положили: ЊКВ принц Александар Карађорђевић са супругом, принцезом Катарином, Министарство културе и информисања, Министарство рада и социјалне политике, Министарство одбране и Војске Србије, Задужбина краља Петра I, Општина Топола, Средња школа „Краљ Петар I“ из Тополе и Друштво за неговање традиције ослободилачких ратова Србије до 1918.
У тополској Месној заједници Наталинци у јеку су радови на адаптацији Здравствене станице која послује у оквиру Дома здравља „Свети Ђорђе“ из Тополе. Радови се изводе на основу пројекта „Адаптација Здравствене станице Наталинци са пратећим активностима“, а који је у мају ове године резултирао склапањем уговора између Јужноморавског краја Чешке Републике и Општине Топола у партнерству са Домом здравља „Свети Ђорђе“.
Вредност пројекта износи 50.000 евра. Општина Топола обезбеђује 40% средстава, колико износи и донација Чешке, док ће Дом здравља „Свети Ђорђе“ издвојити 20%. Извођач радова је Занатска радња „Текир“ из Тополе.
Сврха пројекта је стварање услова за пружање услуга здравствене заштите и функционисање Здравствене станице Наталинци која пружа услуге за 3600 здравствених осигураника, у складу са свим прописаним условима за пружање здравствене заштите и заштите на раду.
Иначе, сама зграда овог објекта грађена је између 1930. и 1940. године. Последњи пут је адаптирана 1977. године тако да се тренутно налази у веома лошем стању и представља један од најугроженијих здравствених објеката на подручју општине Топола. Услед знатних оштећења смањена је могућност правилног коришћења тако да се после његовог адаптирања очекује да то буде једна од најлепших и најуређенијих Здравствених станица у Шумадији.
Парастосом и полагањем венаца данас је у цркви светог Ђорђа на Опленцу одата почаст поводом 195. Година од смрти вожда Карађорђа. Венце на саркофаг вође Првог српског устанка положили су принц Александар Карађорђевић са супругом Катарином, заменик председника општине Топола Драган Живановић и председник Скупштине општине Топола Гаврило Николић, представници Министарства одбране, Министарства рада и социјалне политике, Задужбина краља Петра Првог, Општина Аранђеловац, Друштво за неговање традиција ослободилачких ратова 1918. и Удружење Краљевина Србија.
У цркви Светог Ђорђа на Опленцу, данас је одржан парастос поводом 12 година од смрти принца Томислава Карађорђевића.
Том приликом венац на гробно место у опленачком маузолеју је положио Гаврило Николић, председник Скупштине општине Топола, у име општине и мештана.
Принц Томислав Карађорђевић, син краља Александра I Карађорђевића и краљице Марије, рођен је у Београду 19. јануара 1928. године, а умро је на Петровдан 2000-е, на славу породичне крипте на Опленцу, где је и сахрањен уз присуство великог броја поштовалаца и чланова породице.
Остао је упамћен као један од најпоштованијих и највољенијих припадника краљевске породице. Веома ангажован у животу српске миграције након Другог светског рата, заштитник српских светиња и манастира, принц Томислав је први члан краљевске породице који се вратио у отаџбину 1992. године.
Од тада био је ангражован у пружању помоћи Србима, у ратом угроженим областима, а 1999. године, за време Нато бомбардовања, иако тешко болестан, није желео да оде у иностранство и да се подвргне хируршком захвату, већ је наставио да несебично помаже и дели судбину народа коме је припадао.
У скупштинској сали општине Топола, јуче је одржана конференција за новинаре поводом догађаја везаних за избор вршиоца дужности управника Задужбине краља Петра I на Опленцу.
На прес конференцији новинарима су своје виђење актуелне ситуације изнели ћерка кнеза Павла Карађорђевића, кнегиња Јелисавета Карађорђевић, председник општине Топола, Драган Јовановић, секретар фондације и директор фирме „Јелисавета Карађорђевић“ Д.О.О. Драган Бабић, дугогодишњи радник Задужбине, Првослав Мајсторовић и ликовни уметник, члан УЛУС-а, Срђан Срећковић.
Обраћајући се новинарима у уводном излагању, председник општине је најпре истакао своју оданости круни као и забринутост за судбину Задужбине јер „40 дана од смрти бившег управника Миладина Гавриловића кренули су већ проблеми“. Он је хронолошки изнео историјат задужбинског комплекса започет 1914. године, преко комунистичког периода до данашњих дана. Посебно је нагласио нераскидивост везе музејског и привредног – економског дела који чине целину Задужбине и Општине. Основна Јовановићева жеља је да се Задужбина заштити јер и жеља краља Петра I, на коју се ослања задужбински Статут, је била да се не може раздужити имовина Задужбине.
Избор управника Задужбине краља Петра I изазвао је бурну реакцију не само грађана Тополе већ и читаве Србије, дијаспоре и медија. Председник општине Топола је противник начина на који је тај избор извршен и позива на враћање статутарне одлуке по којој Управни одбор Задужбине броји пет чланова да би га принц Александар II Карађорђевић противправно повећао на шест. Не желећи да улази у биографију Владана Живуловића који је изабран за вршиоца дужности управника Задужбине краља Петра I, Драган Јовановић тражи да Задужбином управља човек из овог краја, а не из Београда, дакле човек који ће 24 часа моћи да буде уз овај комплекс. Према томе он сматра да поменути вршилац дужности треба одмах да буде смењен и да су због овог и оваквог избора два члана Управног одбора (Јовановић и владика Јован) поднели оставке као и то да се за избор новог управника распише јавни конкурс и изабере особа која ће приложити квалитетан четворогодишњи план рада. Што се самог винограда, винарије и вина тиче председник општине је подсетио да је Задужбина обновила око 12,5 хектара винограда, да производи скупоцена квалитетна вина о чему сведоче и награде на сајмовима у Новом Саду и Београду. До смрти бившег управника у подруму се налазило око 40.000 литара најбољег вина које су махом флаширане у боце од 0,7 литара, а председник Јовановић изражава бојазан да је неовлашћеним узимањем та количина већ преполовљена што већ само по себи наводи на закључак о недомаћинском понашању. Изостајала је и неопходна сарадња са престолонаследником Александром II Карађорђевићем који је небројено пута мољен да се на Опленцу праве скупови на које би се позивали угледни привредници из земље и света како би се на тај начин привукли улагачи - инвеститори у општину Топола.
Кнегиња Јелисавета Карађорђевић је у потпуности подржала став председника Јовановића који по њој представља и став великог дела јавности. И сама шокирана избором Живуловића, обећала је подршку својим ауторитетом.
Затим су кнегиња Јелисавета и секретар фондације „Јелисавета Карађорђевић“, Драган Бабић говорили о преносу посмртних остатака њених родитеља и брата у цркву светог Ђорђа на Опленцу, а који тренутно почивају у Лозани у Швајцарској. Престолонаследник јој је одговорио да нема места у крипти, али су они сазнали да у њој има још 26 празних места. За пренос тела имају сва потребан документа и он кошта око 21.000 франака. Нагласили су да то треба да буде државна сахрана, а чак и ако се то не деси, кнегиња Јелисавета ће то урадити о сопственом трошку. Жеља је да се земни остаци њених родитеља и брата пренесу у цркву светог Ђорђа 6. октобра ове године, на дан стогодишњице овог православног храма. Ову идеју прихватио је и председник општине.
Одговарајући на питање новинара везано за Бели двор, кнегиња је одговорила да је пре шест година писала писмо Живуловићу да добије дозволу да уђе у двор и изврши поређење инвентара, али да дозволу није добила, а писала је три пута.
Првослав Мајсторовић је у Задужбини на Опленцу провео 31. годину. Упознао је новинаре са податком да је Задужбина имала 141 хектар, 40 ари и 40 метара квадратних, уредне тапије и признанице. Ту улазе 73 хектара шуме, 37 хектара винограда и 13 хектара воћњака. Краљ Петар I је Задужбину регулисао као посебну правну установу тако да чин оваквог постављања вршиоца дужности и покушаји одвајања музејског и економског дела за Мајсторовића представљају насртај на задужбинску целину. Добро упућен у обичаје двора, ликовни уметник Срђан Срећковић је казао да се не доводи у питање верност, оданости и поштовање династији од стране Шумадинаца. Жели да стане на пут наметању и моли да се Задужбина остави на миру јер сматра да је непримерено традицији народа Шумадије да дигне буну против Карађорђевића и истовремено подсећа да се његово величанство изоловало од народа.
Укупно узев, дискусије и одговори на питања учесника јучерашње конференције упућују на закључак да се Задужбином не руководи на домаћински начин, да управник мора стално бити присутан у Тополи и везан за њу, да што пре мора бити извршен избор новог управника, да се никако не сме дозволити њено раздвајање на економски и музејски део и да држава Србија формирањем Владе мора преузети ствар у своје руке и адекватно и у интересу народа реаговати.
На сеоском имању Радоја Васиљевића у Кутлову, у суботу, 7. јула, додељене су награде домаћинима чија су дворишта проглашена за најлепша у селима на подручју Крагујевца, Тополе, Лапова, Баточине, Аранђеловца, Рековца, Деспотовца и Кнића. Комисија у којој су били представници, тј директори свих туристичких организација из ових градова и општина Централне Србије изабрала је победнике на нивоу региона, на састанку одржаном у Тополи. У конкуренцију за избор најлепшег дворишта учествовала су 64 села и 204 дворишта из градова и општина Централне Србије. Награде су додељене у четири категорије, најлепше двориште, најлепше парк двориште, најлепше етно двориште и најлепши детаљ.
Победник у категорији „Најлепше двориште” је Лидија Лазић из Страгара, друго место освојио је Ненад Алексијевић из Влакче, а треће Милан Милојевић из Бадњевца.
За „Најлепше парк двориште“ проглашено је двориште Вере Петковић из Гараша, друго место припало је Јасни Петровић из Овсишта, док је треће место заузео Миодраг Јоксимовић из Грабовца.
Титулу „Најлепшег етно дворишта“ понело је двориште Миломира Цицића из Страгара, друго место припало је Нади Гавриловић из Кнића, а треће место Ивану Стојиљковићу из Лапова.
Награду за „Најлепши детаљ“ добио је Десимир Михајловић из Жировнице, друго место припало је Љиљани Радивојевић из Калудре, а треће место Драгани Вуксановић из Милива.
Генерални покровитељ манифестације на нивоу региона је Град Крагујевац, а спонзори су „Шумадија сајам“, Хотел „Опленац“ из Тополе, Уницредит банка, „Библиотека код Милутина“, Задужбина Краља Петра на Опленцу, винарија „Александровић“, ресторан „Стара варош“ из Тополе, Хотел „Извор“, пчелар Мирослав Павловић из Брзана, и Туристичке организације Рековца, Деспотовца, Кнића, Баточине и Градска туристичка организација „Крагујевац“.
Представници општине Топола, на челу са председником Драганом Јовановићем, у среду 4. јула, одржали су обећање и уручили кључеве кућа угроженим ромским породицама.
Три новосаграђена објекта предата су на коришћење суграђанима којима је помоћ била најпотребнија. Куће се налазе поред две већ постојеће у насељу Торови, чиме је настављено са планом решавања стамбеног питања. Саграђене по високим инфраструктурним стандардима, са комплетно опремљеним купатилима, канализацијом и комфорним собама, нови објекти не само да решавају питање становања, већ пружају сигурност и наду у бољу будућност за три ромске породице које су се у нове станове уселиле.
Потпуно руиниране, без струје, воде и елементарних услова за живот, бараке у којима су до сад ови Роми становали тешко да су се могле назвати достојним за живот.
Данас, у новим кућама ситуација је потпуно другачија. Општина је своју решеност да помогне доказала изградњом модерних објеката, а поред тога постоје и системи помоћи који у многоме помажу ромским породицама у друштвеној социјализацији и економском напретку. Општини Топола решавање стамбених питања биће један од приоритета и у наредном периоду.
На злонамерна, тенденциозна и изнад свега неистинита писања појединих медија по овом питању, и критике упућене председнику општине Драгану Јовановићу, о гетоизацији, дискриминацији и стварању „жичаних простора“ за припаднике ромске мањине, можда најбољи одговор дају и приложене фотографије барака у којима су Роми живели, али и кућа које су добили од стране општине Топола.
Овим чином, председник Јовановић и представници општине Топола још једном су показали своју бригу и чврсту решеност да сваки угрожени мештанин општине добије свој кров над главом и прилику за нормалан живот.
Драган Јовановић, председник општине Топола изразио је незадовољство поводом избора Владимира Живуловића на место в.д управника Задужбине краља Петра I у Тополи.
Београдски адвокат Живуловић изабран је само месец дана након смрти, дугогодшињег и првог послератног именованог управника Задужбине, Миладина Гавриловића Мићуна, цењеног и поштованог у читавој општини Топола због свог немерљивог труда на очувању, обнови и повратку имовине ове институције.
Председник Драган Јовановић, казао је, обраћајући се окупљенима у Књижевном клубу Културног центра Тополе, да „треба подићи глас против наметнутог и неправедног избора“ Живуловића за управника, као и да је крајње време да Тополци и Шумадинци искажу своје неслагање, ради страха од урушавања институције од највећег значаја не само за Тополу, већ и читав Шумадијски округ.
Краљ Петар I Карађорђевић изградио је комплекс у Тополи, за коју су га везивали породични корени и успомене на детињство.
Веома је битно истаћи да у, својој пребогатој историји, Задужбином никада, осим за време немачке окупације и власти комуниста, није управљао неко ко није из Тополе.
Такође, оно што вређа и боде очи мештанима општине Топола је и чињеница да је Живуловић представник канцеларије Атлантског савета Србије, а председник Драган Јовановић каже да се „зна шта је свима нама Нато урадио пре 13 година.“
В.д управник је именован од стране управног одбора Задужбине на предлог принца Александра Карађорђевића.
У јеку овог догађаја остаје да се види каква будућност очекује културно и духовно богатство на Опленцу, уз жељу да ће један од симбола Шумадије и Србије, Задужбина Краља Петра I опстати и повратити свој пуни сјај. На сваком Тополцу је да се бори против неправде и да искаже свој став поводом актуелних догађаја, а питање које се намеће је: Да ли ико може Задужбином управљати боље од људи који живе у Тополи?
Више села тополске општине у недељу, 10. јуна, захватило је невреме праћено градом. Око 16 часова, тог поподнева, између 30 и 40 минута, град величине ораха је засипао села Овсиште, Трнава, Шуме и Горович, уништавајући све пред собом: црепове са кућа, прозоре, плавио просторије кућа, помоћних објеката и штала. Највише штете град је нанео воћу и поврћу. Илустрације ради, на чокотима винове лозе остао је тек по неки лист, у покиданим пластеницима јагода може се видети тек по нека јагода, на огољеним стабљикама парадајза стоји причвршћен само по неки, земља у воћњацима под вишњом, јабуком, крушком, кајсијом и другим воћем пуна је незрелих и „изубијаних“ плодова. Кукуруза готово и да нема.
Општинска комисија задужена за процену штете од елементарних непогода, обишла је ово подручје и уверила се у последице невремена. Према подацима који још увек нису званични, око 400 домаћинстава претрпело је велику штету у невремену које је за тили час однело оно што ови људи годинама подижу и од чега живе јер реч је пре свега о домаћинствима која се баве интезивним воћарством као и повртарством, производећи пре свега за тржиште. Људи са погођеног подручја долазе у Општину и пријављују насталу штету која је практично стопостотна. Они са своје стране очекују сваку врсту помоћи, не само општине већ и шире друштвене заједнице.
Само у једном домаћинству, у селу Шуме на пример, на 14,5 хектара земље посађено је пет врста различитог воћа, од чега је 4 хектара под виноградом. И све је уништено. Гледајући у будућност они се плаше шта ће са овим засадима бити наредне и наредних година и да ли ће уопште моћи да дају род какав се очекује.
Као и претходних и ове године, општина Топола се укључила у заједничку акцију „Очистимо Србију“, а која је одржана у суботу, 9. јуна. Као што је и најављено у „Великом спремању Србије“ на територији наше општине су учествовали грађани волонтери, све основне и средње школе, КУД „Опленац“, Риболовачко друштво „Клен“, Јавна предузећа попут ЈКСП Топола у чијој организацији је акција и спроведена и многи други, њих око 1200.
Радници ЈКСП Топола су уклањали отпад на прилазима граду и са дивљих депонија, да би на крају акције ангажовали возила и за утовар отпада који су сви учесници сакупили. Сакупљено је око 40 m3 смећа. Чланови Риболовачког друштва „Клен“ су радили на уређењу простора око језера крај Тополе. Веома активни и ове године били су основци и средњошколци. Основци „Карађорђа“ су са својим наставницима очистили оно чему није место у школском дворишту и око спортске дворане, а такође и уредили жардињере унутар зграде новим цветним аранжманима.
Пажњу заслужује и активност ОШ „Живко Томић“ из Шаторње. Између осталог, ученици ове школе од првог до четвртог разреда чистили су (сређивали, уређивали) своје учионице да би на крају трочлана комисија прогласила најлепшу учионицу. Од петог до осмог разреда ученици су чистили школско двориште, а осмаци су донели саднице од својих кућа које су посађене у школском дворишту.
Они су се највише ангажовали:
ОШ „Карађорђе”
КУД „Опленац” - уклањање плахата, основци Белосаваца и Трнаве
Учесници ОШ „Живко Томић” из Шаторње и најлепша учионица I разреда
Јуче је испред зграде Општине Топола извршена свечана примопредаја аутомобила Fiat Punto classic actual, који на име донације Општина Топола дарује полицијској станици у Тополи. У име Општине, председник општине Драган Јовановић је предао аутомобил Ивану Ђоровићу, начелнику ОУП Крагујевац, задуженом за шумадијски округ. Вредност аутомобила је 7069 евра што у динарској противвредности износи 771.645,оо динара.
Изражавајући задовољство могућношћу да Општина Топола донира возило полицијској станици, председник Јовановић је најавио да ова донација представља први корак помоћи који локална самоуправа пружа Одељењу унутрашњих послова у Тополи док ће други корак бити техничко опремање саме полицијске станице, изражен у набавци рачунарске опреме и новог намештаја. Реализација овог дела пројекта очекује се у току октобра или првих дана новембра ове године.
Циљ донације је по Јовановићу пре свега превентиван. Он је истакао да се у последњих годину и по дана увећао степен криминалитета који се огледа углавном у провалним крађама и крађама аутомобила и зато је веома важно појачати ноћна дежурства како би се она спречила.
-Препознали смо да полицији треба помоћи да се технички опреми. Имају довољно квалитетног људства које може ову ствар да испрати и цела ова акција и око донирања возила и око опремања полицијске станице треба да има само један циљ, а то је ефикаснији рад полиције уз помоћ локалне самоуправе, а самим тим и већу безбедност грађана и смањење стопе криминалитета – рекао је председник општине Драган Јовановић.
Захваљујући се локалној самоуправи и председнику општине на донацији, начелник Иван Ђоровић је истакао да овај чин представља пре свега начин комуникације полиције и локалне самоуправе која на свој начин помаже у решавању безбедносних проблема.
-Верујем, како је служба постављена и како функционише у Тополи, да ћемо стање безбедности држати на потребном нивоу, а то је ниво који очекују и траже грађани Тополе – подвукао је Ђоровић.
Председник општине Топола, Драган Јовановић, примио је у уторак, 5. јула, у просторијама Општине представнике Самосталног синдиката металаца Србије, градског одбора металаца Крагујевца. Пре посете Општини Топола и њеном председнику, чланови Градског одбора металаца Крагујевца посетили су и ливницу у Тополи.
Грађани из света рада који потичу углавном из фабрика којих више нема, су забринути за своју даљу будућност. Упорност, одлучност и подршка радницима коју је председник општине Топола показао у претходном периоду, охрабрује крагујевачке металце удружене у овај синдикат, тако да су заштита права и интереса радника биле једна од тема јучерашњег састанка.
На питање колико локална самоуправа може да помогне у социјалном дијалогу између запослених и послодаваца, председник Јовановић је рекао да „може пуно ако постоји пуна сарадња“, а она се у Тополи показала на очигледним примерима. Подсетио је председник општине на примере лоше приватизације у тополској општини, на поништавање и поновну приватизацију фабрике за прераду воћа и поврћа у Јарменовцима и поништену приватизацију ливнице у Тополи.
-Прва адреса на коју се радници јаве су руководство синдиката и локална самоуправа. Ми смо овде у том делу били сложни и заједно смо се изборили... То не би успели да није било заједничког деловања локалне самоуправе и синдиката. Ту подвлачим Самостални синдикат као највећи, са организованим руководством, са организованим чланством и онда сама та сарадња може да буде конкретнија када имате људе који се организују – рекао је између осталог председник општине искрено пожелевши синдикалцима што мање таквих ситуација у будућности, тј. потребу за њима, али изражавајући и бојазан да ће, с обзиром на економске прилике, посла за синдикате у овој и наредној години бити још пуно.
Горан Милић, председник ССМС ГОМ Крагујевца је истакао значај овог синдиката у поништењу приватизације ливнице у Тополи. Милић је рекао да је успех поништења те лоше приватизације утолико већи јер је остварен заједничком акцијом радника, синдиката и локалне самоуправе, тако да сада ова фабрика стаје на здраве ноге и већ може рачунати на повећање броја запослених.
У граду подно Опленца, данас је одржана конститутивна седница Скупштине општине Топола на којој је тајним гласањем, трећи пут за председника општине изабран Драган Јовановић чија је изборна листа ДРАГАН ЈОВАНОВИЋ-НОВА СРБИЈА-ДЕМОКРАТСКА СТРАНКА СРБИЈЕ-ПАРТИЈА УЈЕДИЊЕНИХ ПЕНЗИОНЕРА СРБИЈЕ освојила 26 мандата од 41. колико броји општински сазив. За председника Скупштине општине изабран је Гаврило Николић, досадашњи заменик председника општине. Изабрано је и Општинско веће од пет чланова.
После потврђивања мандата одборника од стране Верификационог одбора, одборници су положили заклетву. На првој седници Скупштине општине у новом сазиву, тајним гласањем, одборници су најпре изабрали новог председника Скупштине и заменике председника. Председник Скупштине општине Топола у наредном мандату биће Гаврило Николић, а његови заменици Живота Јовановић и Благоје Ивовић. Функцију секретара Скупштине и овом сазиву обављаће Милица Станишић.
Вољу грађана на локалним изборима потврдио је и нови сазив Скупштине тако што је за председника општине Топола изгласао досадашњег председника Драгана Јовановића. За заменика председника општине изгласан је Драган Живановић, док ће чланови Општинског већа општине Топола бити Дејан Ђурић, Милисав Матијевић, Жика Митровић, Момчило Сточић и Драган Николић. У завршном делу седнице новоизабрани председник општине положио је заклетву. Захваљујући грађанима и одборницима на по трећи пут указаном поверењу, председник Јовановић је најавио стварање услова за запошљавање пре свега млађих становника општине, а то ће се учинити кроз привлачење инвеститора и стварање повољне климе за улагање у нашу општину.
- Наставићемо и све оно што смо радили у претходних седам и по година. Уредићемо како нашу лепу варош тако и села. Значи радићемо на комуналној изградњи како би нам општина била што чистија, а такође и на завршетку комплетне гасификације.
На основу добијених гласова на локалним изборима, одржаним 06. маја 2012. године, Општинска изборна комисија је утврдила да су проглашене изборне листе освојиле следећи број мандата: ДРАГАН ЈОВАНОВИЋ-НОВА СРБИЈА-ДЕМОКРАТСКА СТРАНКА СРБИЈЕ-ПАРТИЈА УЈЕДИЊЕНИХ ПЕНЗИОНЕРА СРБИЈЕ 26; ,,ИЗБОР ЗА БОЉИ ЖИВОТ У ТОПОЛИ-ДС, Г Г,,ВЛАДИМИР РАДОЈКОВИЋ“, СДПС-ГОРДАН МАРКОВИЋ“ 6; ПОКРЕНИМО ТОПОЛУ-ТОМИСЛАВ НИКОЛИЋ (СРПСКА НАПРЕДНА СТРАНКА, ПОКРЕТ СНАГА СРБИЈЕ-БК, КОАЛИЦИЈА УДРУЖЕЊА ИЗБЈЕГЛИЦА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ) 4; ИВИЦА ДАЧИЋ-СОЦИЈАЛИСТИЧКА ПАРТИЈА СРБИЈЕ (СПС), ДРАГАН МАРКОВИЋ ПАЛМА-ЈЕДИНСТВЕНА СРБИЈА (ЈС) ЖАРКО ЈОВАНОВИЋ 3; ЗАЈЕДНО ЗА ШУМАДИЈУ, ДР ЈОВИЦА ЖИКИЋ 2. Мандате за нов сазив Скупштине општине Топола нису освојиле изборне листе: ГРУПА ГРАЂАНА ,,ПОКРЕТ ТОПОЛА“; СРПСКА РАДИКАЛНА СТРАНКА – ДР АЛЕКСАНДАР МАРТИНОВИЋ; ЧЕДОМИР ЈОВАНОВИЋ –ПРЕОКРЕТ (ЛДП-СПО).
Данас је у канцеларији председника општине Топола, Драгана Јовановића, потписан Уговор између општине Топола и Јужноморавског региона Републике Чешке око заједничког улагања у реконструкцију амбуланте у Наталинцима.
Та амбуланта је сада у руинираном стању и већ сутра ће изаћи тендер за њену реконструкцију. Општина Топола и Јужноморавски регион уложиће у њу 50.000 евра и у року од 12 месеци ће то бити једна од најлепших амбуланти у Шумадији.
Паралелно са тим потписан је и Уговор за још један пројекат који ће трајати 10 месеци, а зове се ,,Помоћ у кући“. Он подразумева ангажовање 6 геронто домаћица које ће пружати помоћ најугроженијим домаћинствима, старима и болеснима преко чишћења, кувања и доношења лекова... У овај пројекат ће укупно бити уложено 28.550 евра.
У Наталинцима је данас свечано обележен почетак радова на мернорегулационој станици „Наталинци“ која заправо представља улазак главног вода гасовода у општину Топола.
Присутнима су се обратили Петар Шкундрић, Саветник премијера за енергетику, Слободан Томовић, заменик генералног директора „Србијагаса“ и Драган Јовановић, председник општине Топола.
-Велика част ми је и задовољство да могу овде, у Наталинцима, у општини Топола, да поздравим госте из Министарства за енергетику и из „Србијагаса“ који су дошли да нас испоштују јер данас је велики дан за општину Топола. Општина Топола дуго већ чека да почне процес гасификације. Оно што је најважније, а то смо обећали грађанима, да ће гас, у Варош Тополу стићи у наредних месец дана. Цео овај део доње Јасенице и Варош Топола ће се већ за наредну зимску сезону моћи у својим домаћинствима да греје на гас – рекао је председник Јовановић и нагласио да помоћ од „Србијагаса“ и републичке Владе Општина жели да искористи тако да равномерно шири своју гасоводну мрежу, односно како на саму варош тако и на села. Он је додао да ће у Наталинцима фабрика сточне хране која треба да уопсли 30-40 радника, одмах добити прикључак за гас.
Скупштина општине Топола је прошле године усвојила Одлуку о избору „ДМ ИНВЕСТ“ Д.О.О. из Смедеревске Паланке за стратешког партнера на гасификацији насељених места општине Топола. Планира се да у реализацији пројекта, чија инвестиција износи девет милиона евра, гасоводна мрежа дужине око 150 километара крене према Варош Тополи и селима Божурња и Винча. Од значаја је и податак да се са радовима на постављању цевовода стигло до села Јунковац.
Гас у општину Топола стиже цевоводом од главне мернорегулационе станице у Марковцу, преко Раче. Осим ове мернорегулационе станице у Наталинцима, предвиђена је изградња још три и то у Тополи, Шаторњи и Белосавцима, на које ће моћи да се прикључи око 11.000 корисника.
После неколико кишних дана, небо над Тополом се осмехнуло такмичарима на „Туцанијади“ коју по четврти пут заједнички организују Удружење грађана „Туцанијада Опленац – Топола“ и Културни центар Топола. У Карађорђевом граду се у понедељак, 16. априла, окупило 43 такмичара у борби за најјаче и најлепшe ускршње јаје.
Титулу победника за 2012. годину, са најјачим ускршњим јајетом, понела је Дуња Миливојевић. За ову младу победницу везана је и једна занимљивост. При поласку на ово такмичење, Дуњи је из руку испала кеса са јајима. И ето, једино преостало цело јаје показало се као победничко.
Најлепше ускршње јаје било је оно које је за Ускрс направио Матија Обрадовић.
У поноћ 14. априла, православни верници у Србији и свету, окупили су се у хришћанским храмовима. Тако је било и у Тополи, где је, у цркви светог Ђорђа на Опленцу, светом литургијом и причешћем великог броја верника започео један од највећих хришћанских празника – Васкрсење Христово.
Уз пратњу црквеног хора „Опленац“, свету литургију служили су свештеници опленачког намесништва. После причешћа, јер почетак васкршњег славља представља и завршетак Великог поста, грађани су међусобно честитали ХРИСТОС ВАСКРС – ВАИСТИНУ ВАСКРС уз, наравно, неизбежно ломљење ускршњих јаја.
На језеру крај Тополе, у петак 13. априла, по 31. пут окупили су се риболовци како би са што већим уловом заузели повољније место на такмичењу „Велики петак“ у организацији спортских риболоваца „Клен“ из Тополе. У конкуренцији 29 такмичара прво место у лову рибе удицом на пловак заузео је Савић Мирко из Аранђеловца са уловом од 2050 грама. Други је био Владимир Јокић са уловљених 1550 грама рибе, а треће место припало је Јокић Милошу са 1070 грама. Најуспешнији млади такмичар и уједно најмлађи, била је Радошевић Неда.
Паралелно са овим такмичењем, а у истој организацији, у башти ресторана „Језеро, већ традиционално је ткло и такмичење у спремању рибље чорбе. Стручни жири је за најуспешнијег кулинара у овој дисциплини прогласио Ђуришић Ивана из Тополе.
Данас је Непушачки едукативни центар - РП из Крагујевца
организовао је дебату "Заштита животне средине, пољопривреда и
рурарли развој - сазнај, размисли, бирај!" у Тополи.
С обзиром да је тема дебате била везана за рурални развој и за
животну средину, размењено је доста информација о могућностима
општине Топола у овим областима.
У уводном делу Ана Витковић из Непушачког едукативног центра - РП
представила је кампању "Могућа Србија" и дефинисане циљеве којима се
промовише активно учешће грађана на територији општине Топола.
Зорица Станковић из службе за пољопривреду информисала је о актима
које је усвојила општина Топола, а тичу се развоја пољопривредног
сектора, имајући у виду да је пољопривредни
сектор развијен на подручју Општине.
У даљем делу дебате указано је на проблем надлежности Општине и у
том смислу се очекује спровођење реституције и враћање земљишта. У
претходном периоду реализоване су неке едукативне активности за
пољопривреднике по темама: увођење ЕУ стандарда,
примена средстава за заштиту биља, безбедно коришћење средстава за
заштиту биља.
Душица Илић-Недић, из службе за заштиту животне средине информисала је
присутне о активностима које су реализоване у области унапређења
управљања комуналним отпадом на територији општине Топола. У том
контексту је говорено о изградњи рециклажног центра за сепарацију
рециклабилних фракција из комуналног отпада на локацији постојећег
сметлишта у Тополи.
У даљем делу дебате говорено је о уговору Општине са овлашћеним
Оператером за сакупљање и одвожење електронског и електричног
отпада.
Тополу је данас посетила привредна делегација провинције Хенан из НР Кине. Делегацију је у просторијама општине примио председник општине Топола, Драган Јовановић.
Тема разговора била су питања везана за привреду, а посебно пољопривреду као интересовања за улагања у сушару за сушење воћа и сточарство, односно за производњу млека.
Делегацију провинције Хенан чинили су Ли Гуошенг (Li Guo Sheng), заменик директора канцеларије за послове изван провинције Хенан, Џоу Хуиминг (Zhou Hui Ming), генерални директор канцеларије за послове изван земље у Народној влади града Јиаозуо (Jiao Zuo), Џанг Тинге (Zhang Ting E), заменик директора Сталног комитета Народног конгреса дистрикта Мацун-град Јиаозуо, Џао Сјаођиу (Zhao Xiaojiu), директор Комитета за буџет у Сталном комитету Народног конгреса града Јијуан (Ji Yuan) и Џанг Џијао (Zhang Zhi Yao), Секретар у Народној асоцијацији за пријатељство са страним земљама провинције Хенан.
У пратњи делегације били су Горан Васиљевић, председник Друштва Далеки исток и Марина Поп-Ценић, заменик Друштва Далеки исток чијом заслугом у великој мери су ови контакти и остварени.
После посете општини, где су гости упознати са плановима развоја, делегација је у пратњи председника општине у Доњој Трешњевици посетила фарму породице Николић.
-Данас наше госте упознајемо са потенцијалима које Топола има у области, пре свега пољопривреде и сточарства. Затим ће обићи Опленац и ту културно-историјску традицију коју ми носимо са собом. Ми желимо помоћ око улагања у пољопривредну производњу. То су улагања у сточарство. То су улагања у млекаре. У сушаре. То је нешто због чега нам је помоћ наших кинеских пријатеља – рекао је председник Јовановић у обраћању новинарима, додавши да ће у наредних месец и по дана та сарадња дати конкретније резултате.
-Не бих могао одмах да кажем каква би могла улагања да буду, каква би могла сарадња да буде. Хтео бих да се упознам са детаљима. Циљ наше посете је да се упознамо са овим крајем. Зато смо и дошли у Тополу, а дошли смо у пријатељску земљу да учврстимо нашу сарадњу и да видимо где би, на којим пољима и у чему могли да сарађујемо – изјавио је између осталог, шеф делегације провинције Хенан, Ли Гуошенг.
Утисак је да воља за сарадњом обе стране постоји. Делегација провинције Хенан жели да чује жеље, намере и очекивања домаћина. Да се види на којим основама та сарадња може да се оствари.
Делегација је затим посетила Карађорђев град и цркву на Опленцу упознајући се са основним културно-историјским обележјима Тополе, а потом и Краљеву винарију изражавајући нескривено одушевљење винима овог подрума.
Иначе, провинција Хенан је једна од најнасељенијих у НР Кини и налази се у средишњем делу земље. Богата је налазиштима угља и других минерала. Једна је од три највећа произвођача житарица у Кини, са прелепим планинама и околином познатом као туристичка атракција. Индустрија у области града Јиаозуо пласира више од 200 производа на домаћа и инострана тржишта.
Тополу су јуче посетили представници Савета Европе и Министарства животне средине, рударства и просторног планирања.
Разговору са председником општине Топола, Драганом Јовановићем, присуствовали су представница Савета Европе, Марија Хосе Фестас, представнице Министарства, Биљана Филиповић, Јасмина Цвејић и Биљана Јовановић-Илић и представници културе, туризма и образовања општине, директорка Културног центра Топола, Тања Мићић, директорка Туристичке организације „Опленац“, Љиљана Тодоровић, директорка ОШ „Карађорђе“, Смиљана Радовановић и дирерктор СШ „Краљ Петар I“ Љубиша Недељковић.
Тема разговора било је представљање Европске конвенције о пределу у Републици Србији која је ратификована у јуну прошле године. Председник Јовановић је најпре указао на добру сарадњу са Министарством животне средине, рударства и просторног планирања и упознао гошће са оним што је општина Топола постигла у претходном периоду. Истакао је доношење Генералног урбанистичког плана „Топола 2025“ и изградњу рециклажног центра као пројекта који је рађен на основама приватно-јавног партнерства. У даљем току разговора, председник општине је нагласио туристичке потенцијале „са Опленцем као срцем туризма Тополе“ и препреке које успоравају даљи развој места, а тичу се питања власништва и помоћ коју ресорна Министарства могу пружити Тополи. Као три битна обележја Тополе, он је навео Опленачку бербу, Липовачку сликарску колонију и нашег познатог сатиричара Радоја Домановића.
Национални координатор за Европску конвенцију о пределу за Србију, Биљана Филиповић, је рекла да је поред поменутог Министарства у рад укључено и Министарство културе. Овај документ Савета Европе је донет 2000. године у Фиренци.
-Конвенција третира и природну и културну баштину. Оба Министарства се појављују заједнички због важности и једне и друге баштине. На нама је да ту конвенцију спроведемо на локалном нивоу. Последњих шест месеци смо вршили њену промоцију у преко 25 општина, заштићених природних подручја како би што више информисали јавност – рекла је, између осталог Биљана Филиповић.
Како би посетиоце наше презентације упознали са основама конвенције пренећемо у целости њену преамбулу.
Европска конвенција о пределу
Преамбула
Државе чланице Савета Европе, потписнице овe Конвенције,
Сматрајући да је циљ Савета Европе постизање већег јединства међу чланицама, између осталог, у циљу очувања и остваривања идеала и принципа који су њихово заједничко наслеђе и да се тај циљ нарочито остварује споразумима на економском и друштвеном плану;
Настојећи да постигну одрживи развој заснован на уравнотеженом и складном односу друштвених потреба, привредних делатности и животне средине;
Истичући да предео има важну улогу за јавни интерес у области културе, екологије, животне средине и друштва, и да представља ресурс који погодује привредним делатностима, а чијом се заштитом, управљањем и планирањем може допринети отварању нових радних места;
Свесне да предео доприноси формирању локалних култура и да представља један од основних елемената европског природног и културног наслеђа, који доприноси добробити човечанства и јачању европског идентитета;
Признајући да је предео важан чинилац квалитета живота људи, ма где они били: у градским срединама и на селу, у деградираним областима или у подручјима високог животог квалитета, у областима које имају изузетне одлике, или у свакодневном окружењу;
Напомињући да развој пољопривреде, шумарства, индустријских и рударских метода производње, развој просторног планирања, урбанизма, саобраћаја, инфраструктуре, туризма и рекреације, као и, на општијем нивоу, промене у светској привреди, врло често убрзавају трансформацију предела;
Настојећи да одговори на жељу јавности да ужива у пределима високог квалитета и да игра активну улогу у развоју предела;
С уверењем да предео има суштински значај за добробит појединца и друштва, и да његова заштита, управљање и планирање свима намећу одређена права и обавезе;
С обзиром на постојеће прописе на међународном нивоу, на пољу заштите природног и културног наслеђа и управљања њиме, регионалног и просторног планирања, локалне самоуправе и прекограничне сарадње, а нарочито с обзиром на Конвенцију о заштити европских дивљих врста и природних станишта (Берн, 19. септембра 1979. године), Конвенцију о заштити архитектонског наслеђа Европе (Гранада, 3. октобра 1985), Европску конвенцију о заштити археолошког наслеђа (ревидирана) (Ла Валета, 16. јануара 1992), Европску конвенцију о прекограничној сарадњи између територијалних заједница или власти (Мадрид, 21. маја 1980) и њене додатне протоколе, Европску повељу о локалној самоуправи (Стразбур, 15. октобра 1985), Конвенцију о биолошкој разноврсности (Рио де Жанеиро, 5. јуна 1992), Конвенцију о заштити светске културне и природне баштине (Париз, 16. новембра 1972) и Конвенцију о доступности информација, учешћу јавности у доношењу одлука и доступности правосуђа о питањима везаним за животну средину (Архус, 25. јуна 1998);
Признајући да квалитет и разноликост европских предела чине заједничко богатство, и да је важно успоставити сарадњу у циљу његове заштите, управљања и планирања.
Председник општине Топола, Драган Јовановић и оснивач трговинске фирме Трнава – промет, Братислав Лазарчевић, свечано су у недељу 1. априла, пустили у рад Пословно тржни центар Трнава промет – Топола. Тржни центар се налази на излазу из Тополе према Крагујевцу. Заузима простор од 1,5 хектара, од чега 4,5 хиљада квадратних метара корисног простора. У почетној фази рада центра, отворени су малопродајни маркет и пољопривредна апотека као и бензинска станица, док су од допунских садржаја предвиђени технички преглед и перионица возила. Вредност инвестиције тржног центра који ће у старту упослити 25 радника, износи око 2 милиона евра, док се у развоју посла очекује потреба за запошљавањем још толико радника.
У поздравном обраћању, председник Јовановић је посебно истакао значај улагања домаћих инвеститора који овде налазе свој интерес, а који немају помоћ државе која то чини када су странци у питању. Он је нагласио и лично задовољство што овај центар отвара „човек из нашег непосредног окружења, из Трнаве, који, у области трговине, важи за једног од водећих привредника Крагујевца“.
Братислав Лазарчевић, оснивач трговинске фирме Трнава – промет која послује од 1989. године и у Крагујевцу упошљава 320 радника, је рекао да је ово први објекат који његово предузеће отвара у Тополи и најавио да ће у току наредне године отворити још један објекат преко пута Карађорђевог града.
Леп пример сарадње две општине са надлежним Министарством
Јуче је у скупштинској сали општине Топола одржан састанак представника Министарства животне средине, рударства и просторног планирања, представника општине Аранђеловац и општине Топола.
Тема састанка било је преузимање послова, односно почетак обављања поверених послова у области рударства и геологије на нивоу локалне самоуправе, а у складу са новим Законом о рударству и геолошким истраживањима.
Састанку су, поред председника општине Топола, Драгана Јовановића и начелника Општинске управе општине Топола, Дејана Алексића, присуствовали и Владан Матијашевић, члан општинског већа општине Аранђеловац, Снежана Јовчић, начелник Општинске управе општине Аранђеловац и Јелена Стризовић, начелник одељења за урбанизам општине Аранђеловац. Испред Министарства учешће на састанку су узеле, Драгица Јагодић Круњић - начелник Сектора за рударство и геологију и Милица Зорић - руководилац Групе за правне и економске послове у Сектору за рударство и геологију.
Председник општине Топола, Драган Јовановић, је истакао да је општина Топола прва општина у Србији која је на основу и у складу са новим Законом покренула иницијативу да се ингеренције надлежног Министарства пренесу на локал. Министарство је раније давало све сагласности било да су везане за истражна било за експлоатациона права. Општине Топола и Аранђеловац повезује заједнички интерес, а то је експлоатација камена на планини Венчац.
-Идеја је да заједнички овај посао радимо. Топола и Аранђеловац. Да имамо једно посебно одељење где ћемо имати људе који ће обрађивати све предмете и за истражна и за експлоатациона права. Да имамо инспекторе на лицу места, да, када локалне самоуправе издају одређене дозволе, да ти инспектори могу да прате да ли се дозволе на правилан начин примењују. То ће у многоме олакшати нашим привредницима, пре свега који живе од индустрије неметала, од експлоатације камена – рекао је председник Јовановић уз додатак да пажњу код издавања дозвола морамо обратити на верске објекте који се овде налазе.
Начелница Сектора за рударство и геологију, Драгица Јагодић Круњић, је истакла општину Топола као прву општину у Републици која је преузела поверене послове, а идеју њиховог заједничког обављања са општином Аранђеловац као начин оперативнијег и рационалнијег обављања послова.
-Ово је добар пример сарадње две суседне општине да крећу у исти посао, са заједничком канцеларијом који могу практиковати и друге општине у Србији – рекла је између осталог Драгица Јагодић Круњић.
Председник општине Топола, Драган Јовановић, потписао је у суботу, 24. марта, уговоре о стипендирању студената са подручја општине Топола који испуњавају услове конкурса о стипендирању за школску 2011/2012 годину.
Као што је приликом прошлогодишњег потписивања решења о стипендирању председник Јовановић и најавио, ове школске године студентске стипенције су увећане, тако да је право на основне стипендије, у месечном износу од 3.000,00 динара, остварило 53 студента док ће увећане стипендије, у месечном износу од 5.000,00 динара, моћи да прими њих 28.
-Улагање у знање приоритет је сваког друштва које иоле размишља о својој будућности. Ово је будућност и земље Србије и наше општине – рекао је између осталог председник општине наговестивши могућност новог повећања овогодишњих стипендија.
У уторак, 27. марта, у Тополи ће се одржати састанак представника Министарства животне средине, рударства и просторног планирања, представника општине Аранђеловац и општине Топола. Састанак је заказан у скупштинској сали општине, са почетком у 12.30 сати.
Тема састанка је преузимање послова, односно почетак обављања поверених послова у области рударства и геологије на нивоу локалне самоуправе и у складу је са новим Законом о рударству и геолошким истраживањима.
Састанку ће, поред председника општине Топола, Драгана Јовановића и Аранђеловца, Владе Гајића, испред Министарства присуствовати Златко Драгосављевић - државни секратар, Драгица Круњић Јагодић - начелник Сектора за рударство и геологију и Милица Зорић - руководилац Групе за правне и економске послове у Сектору за рударство и геологију.
Произвођачи вина и ракија тополске општине добитници су још једне престижне награде којом потврђују квалитет у раду и производњи, а Опленачко виногорје од природе дате услове.
Удружење виноградара и винара „Опленац“ из Тополе, добитник је вредног признања за допринос у осавремењавању и развоју виноградарства и у производњи вина и ракије на подручју општине Топола. Признање се уручује у оквиру XVII Међународног научног скупа „Власински сусрети 2011“ који ће данас у 11 часова бити одржан у Београду (петак, 23. март, улица Дечанска 14, сала на првом спрату).
У име Удружење виноградара и винара „Опленац“ ово признање ће примити председник Удружења, Горан Петровић.
У низу зборова грађана који су у Месним заједницама општине Топола одржани у последњих месец и по дана, у уторак, 20. марта, одржан је и збор грађана Месне заједнице Јарменовци, коме је, као и у претходним случајевима, са својим сарадницима присуствовао и председник општине Драган Јовановић. На састанку је сумирано оно што је у овој МЗ урађено у претходном периоду као и планови за будућност овог места које по много чему може послужити за пример другима.
-У Јарменовцима смо што се тиче локалних путева све асфалтирали. Урадили смо скоро ADSL, дигиталну централу... Треба да урадимо проширење секундарне мреже, нешто атарских путева да наспемо и евентуално поједине сокаке да асфалтирамо. У Јарменовцима и Војковцима је направљен лавовски део посла. Приоритет нам је да помогнемо грађанима као и они нама и да сарадњу на интезиван начин наставимо – рекао је председник Јовановић, док је на питање приближавања села граду додао да свако село, да би могло да функционише, мора да има асфалтни пут до сваке куће, воду у домовима, модерне трафо станице и дигиталну централу, брз интернет и све оно што имају млади и уопште становници у граду.
На изједначење услова живота између села и града у самим Јарменовцима, по мишљењу председника општине, утиче и постојање фабрике за прераду воћа и поврћа, што представља додатни мотив зашто овде радове треба наставити.
-Само на тај начин можемо младе задржати у селима. Оно што радује и буди оптимизам је податак да овде, у Јарменовцима, имамо случај да у само једном засеоку постоје три куће које имају по петоро деце. То је прави пример оправданости инвестиција. Да једноставно та деца сутра имају где да одрастају, имају где да живе и имају где да се запосле – закључио је Драган Јовановић.
Социјалном раднику, Светлани Младеновић из Тополе, уручена је данас у скупштинској сали општине Топола, плакета „Даринка Радовић“. У оквиру завршне манифестације „Жена општине Топола 2011“ коју организује СУБНОР Тополе у сарадњи са Удружењем ратних војних инвалида и породица погинулих бораца Топола (РВИ и ППБ), а под покровитељством општине Топола, признање је славодобитници уручила председница Народне скупштине Републике Србије, Славици Ђукић Дејановић, док је председник општине, Драган Јовановић, у име општине Топола, госпођи Младеновић уручио новчану награду.
Плакета „Даринка Радовић“ је установљена од стране СУБНОР-а Тополе августа прошле године, поводом 70 година од устанка народа Србије против фашистичког окупатора и 115. година од рођења Даринке Радовић из Рајковца, Народног Хероја Југославије, за допринос у афирмацији права жена, родољубља и човекољубља, хуманости и пожртвованости у свим видовима друштвене и економске активности и додељиваће се заслужним женама са подручја општине Топола, сваке године у част 8. марта, Међународног дана жена.
Манифестација је отпочела полагањем венаца делегација на спомен обележје Даринки Радовић и женама Шумадије у спомен парку на уласку у опленачки комплекс. Свечану академију у скупштинској сали званично је отворио председник СУБНОР-а општине Топола, Миодраг Лазић. Поздравну реч присутнима упутио је председник општине Драган Јовановић нагласивши улогу жена у свим видовима друштвене активности, а посебно Светлане Цеце Младеновић и Центра за социјални рад чија активност и преданост није увек довољно виђена и награђена у нашем окружењу.
О женама у српској историји говорила је етнолог, Ема Стевановић, док је председник СУБНОР-а Србије, проф. др Миодраг Зечевић, подсетио на улогу жена у ослободилачком рату 1941-1945. У име Удружења РВИ и ППБ Србије присутнима се обратио секретар Удружења Јовица Павловић. Удружење РВИ и ППБ Србије уручило је пригодне поклоне супругама и мајкама палих бораца са подручја општине Топола у сукобима 1990-1999. Директор Дома здравља „Свети Ђорђе“, др Горан Ђорђевић, је акценат у свом излагању ставио на здравствену заштиту жена на подручју општине Топола.
У завршном делу свечаности, председница српског парламента, проф. др Славица Ђукић Дејановић, прошлогодишња добитница ове награде, је истакла да „сви субјекти који утичу на атмосферу у Тополи, дају свој допринос да се не забораве вредности, да се човекољубље, хуманост, активности које жене могу да ураде, унапреде“. Затражила је од жена да са већим самопоуздањем наступају у друштвеном животу, поручивши им „нека вас што више буде свуда“. Затим је првонаграђеној Светлани Младеновић уручена плакета „Даринка Радовић“. Захваљујући на признању, госпођа Младеновић је рекла да награда „има своју тежину јер обавезује“ уз посебну захвалност свима онима који препознају проблеме у области социјалне заштите и који пружају подршку да се ти проблеми превазиђу.
На овогодишњем, 34. Међународном сајму туризма који је од 23. - 26. фебруара одржан у Београду, своју туристичку понуду представила је и Туристичка организација “Опленац” из Тополе. Она се на сајму појавила заједно са Туристичком организацијом општине Горњи Милановац, под заједничким слоганом „Дестинације за краљевски одмор”.
Поред одличне посећености овогодишњег сајма и изванредне медијске пропраћености дешавања на штанду Туристичке организације Општине Топола посебно треба истаћи снажну промоцију привредно туристичке манифестације Опленачке бербе 2012. која ће се у Тополи традиционално организовати другог викенда октобра – 12, 13. и 14. октобра 2012. године. Поред промоције споменичког наслеђа наше Општине као повод за долазак истакао се туристички производ Вински пут Шумадија, са две значајне винарије које су мапиране на винском путу – Краљевском винаријом Задужбине и Подрумом вина Александровић које су се представиле у категорији винског туризма, а такође и нови смештајни капацитети у домаћој радиности.
Туристичка организација је поред промотивног материјала са укупном понудом наше општине, флајера са важећим ценама, Монографије о Тополи, каталога смештаја и ресторана, ове године на свом штанду имала промотивни материјал који је рађен у сарадњи са још 8 шумадијских општина, а за међународни сајам туризма у Бриселу са почетка фебруара. Централна тема сајма била је верски туризам тако да се Општина Топола нашла на насловници каталога за Брисел јер представљамо дестинацију са практично незаобилазном и значајном понудом.
Председник општине Топола, Драган Јовановић, уручио је данас, у просторијама Народне кухиње Црвеног крста Тополе, зимске јакне социјално угроженим лицима са територије општине Топола. Реч је о 450 јакни намењених свим узрастима, тј. женских, мушких и дечјих.
Захваљујући на помоћи и сарадњи ООДС Тополе, Црвеном крсту Тополе и Центру за социјални рад, који су изнели велики део посла „да ови људи добију топлу одећу и за дане који нам долазе и за наредну годину“, председник Јовановић је додао да је за одећу и огревно дрво утрошено 1,4 милиона динара. Иначе средства су заједнички обезбеђена кроз програм набавке огревног дрвета и зимске опреме за становништво у стању социјалне потребе и пројекат који финансира Министарство за државну управу и локалну самоуправу и средстава која се добијају од игара на срећу.
На седници Штаба за ванредне ситуације општине Топола, одржаној данас, констатовано је да, сходно Одлуци Владе Републике Србије, а на основу стања на терену, престаје потреба односно укида се ванредна ситуација, изазвана елементарним непогодама, на територији општине Топола.
Штаб за ванредне ситуације је закључио да је одговорио постављеном задатку, док су службе задужене за спровођење одговарајућих мера у време трајања ванредне ситуације, својим радом омогућиле уредно снабдевање становништава животним намирницама, здравствену заштиту и одвијање саобраћаја.
Истакнута је изузетна ангажованост људи са механизацијом који су овом приликом показали висок степен свести уклањајући снег са 450 километара општинских и некатегорисаних путева, омогућивши на тај начин приступ свим домаћинствима на територији општине Топола. За ове радове, укупно 1.237,5 радних сати, утрошено је 15.988 литара горива. Несебичним радом истакла се и Ватрогасно спасилачка јединица Тополе.
Најугроженијим лицима у време трајања ванредне ситуације редовно су достављани пакети са основним животним намирницама као и дрва за огрев која ће бити додељивана и наредних дана. Поред тога, у понедељак, 27. фебруара, социјално угроженим лицима ће, у просторијама Народне кухиње Црвеног крста Тополе, бити додељено 450 зимских јакни.
Са жаљењем је констатовано да одређен број кровора на објектима у приватном поседу није издржао велику количину снега, тако да је дошло до њиховог урушавања. Ради се о крововима зграда почев од стамбених, преко штала, сеника и магацинског простора. Комисија, образована у ту сврху, на терену већ увелико снима затечено стање и сачињава записнике, констатујући насталу штету.
С обзиром на брзо отапање снега, Штаб је утврдио и евентуалну опасност и у смислу превенције образовао радна тела са задатком да на терену испитају могућност појаве клизишта и изливања речних токова, нарочито корита реке Јасенице. Пошто је Месна заједница Наталинци најосетљивија од изливања ове реке, закључено је да треба прегледати терен и предузети, ако је потребно, одговарајуће мере заштите.
У даљем току седнице Штаба за ванредне ситуације општине Топола усвојен је извештај о раду Општинског штаба за 2011.годину као и план рада за 2012. И одређивање појединачних задужења чланова Општинског штаба.
Уз највише државне почасти, у среду, 15. фебруара, на Опленцу је обележен Дан државности Републике Србије. Ловоров венац на гроб вожда Карађорђа најпре је, у име Владе Републике Србије, положио премијер Мирко Цветковић.
Нешто касније, у цркви светог Ђорђа, уз помен вожду Карађорђу, који је служило његово Преосвештенство, епископ шумадијски, Господин Јован, венце су положили престолонаследник, принц Александар са принцезом Катарином, заменик председника општине Гаврило Николић у име општине Топола, као и делегације српских ветерана и студената београдског универзитета.
На данашњој седници Штаба за ванредне ситуације општине Топола анализирано је стање на територији општине Топола, изазвано елементарним непогодама које је уосталом и довело до проглашења ванредне ситуације на простору читаве Републике.
Све школе и вртићи на подручју општине Топола данас су наставиле са радом. Изузетак представља школа у Липовцу која данас неће радити због квара на грејању.
Пакети са животним намирницама и дрва су достављени угроженим лицима.
Улична расвета по селима и ободним деловима града и даље ће бити искључена.
У најбржем могућем року са зграде поште је потребно уклонити снег како би се омогућио несметан наставак рада ове установе.
Сви путни правци у општини су проходни. Аутобуски саобраћај се одвија по устаљеном режиму вожње. Констатовано је да су путеви, јер су временске прилике то изискивале, чишћени у четири наврата. За то је утрошено више од 12.800 литара горива. Велики део механизације у том периоду остао је ван употребе. Настављено је јуче започето уклањање снега из централних градских улица.
Услед велике количине снега дошло је до урушавања одређеног броја кровова на објектима у приватном поседу. Ради се о крововима зграда почев од стамбених, преко штала, сеника и магацинског простора. Комисија на терену већ увелико снима затечено стање и сачињава записнике констатујући насталу штету.
Због опасности од наглог отапања снега и леда, извршиће се преглед водотокова и проценити степен ризика. Оперативни план, када су у питању водотокови другог реда постоји и у циљу предузимања одговарајућих мера образоваће се одговарајуће радно тело.
Штаб за ванредне ситуације општине Топола и наредних дана ће наставити са дежурствима и позива грађане да евентуалне проблеме настале у вези са ванредном ситуацијом пријаве на број 811-770.
Штаб за ванредне ситуације општине Топола, утврдио је данас на редовном заседању даље поступке у ситуацији која је изазвала проглашење ванредне ситуације како у читавој Републици, тако и у нашој општини.
Општински путеви су проходни за саобраћај. На терену је тренутно 10 машина. Проблем и даље постоји код појединих праваца попут деоница у Месним заједницама Војковци, Јарменовци и Шаторња, због тзв. уских грла, где је рад механизације изузетно отежан, али и ту ће се појачаним радом путеви прочистити. Исто тако због предстојећих задушница чистиће се и путеви ка гробљима.
Аутобуски саобраћај ће током празника бити донекле редукован у односу на свакодневни режим саобраћаја. Са главних праваца, аутобуси ће једино залазити у Клоку и Јарменовце док ће у суботу ићи и у Јеленац.
Пакети са животним намирницама се и даље редовно дистрибуирају угроженим лицима. Данас су отпремљени пакети у Наталинце, Јунковац, Тополу и Крћевац.
Инспекцијске службе и даље врше контролу чишћења тротоара и обележавају места која су критична од пада леденица са кровова. Уз помоћ Ватрогасних јединица наставља се чишћење снега и леденица са јавних установа.
Штаб за ванредне ситуације општине Топола поново апелује на грађане да своје кућне љубимце држе затворене у својим двориштима, кућицама, домовима или боксовима. Проблем представља појава већег броја паса луталица у ужем центру града које хитно треба уклонити са улица и у ту сврху су ангажоване екипе комуналне службе и инспекције ради нешкодљивог уклањања паса.
Поновимо да је Штаб за ванредне ситуације општине Топола увео дежурство и број телефона Штаба, 811-770, на који се примају подаци о евентуалним проблемима грађана у појединим деловима општине.
Штаб за ванредне ситуације општине Топола, на данашњем редовном заседању, констатовао је стање и утврдио поступке после нових снежних падавина нанетих у току протеклог викенда.
Поновљени су ставови утврђени на јучерашњем заседању Штаба и закључено је да су сви путни правци општинских путева проходни уз отежан саобраћај. Теже су проходни поједини путни правци у Месним заједницама Војковци и Јарменовци, али тамо се већ налазе екипе за рашчишћавање снега тако да ће и они у току дана бити потпуно проходни. До сада је за чишћење снега на територији општине потрошено више од 4,5 тона нафте.
Штаб за ванредне ситуације је усвојио Одлуку о куповини – спремању нових пакета са храном ради њихове дистрибуције старачким, сеоским домаћинствима и непокретним лицима.
Такође је констатовано и већ су екипе Ватрогасне службе увелико на терену, да је неопходно хитно уклањање снега са кровова преосталих јавних објеката: Дома здравља, где је дошло до прокишњавања, зграде биоскопа, дела зграде Средње школе „Краљ Петар I“ и вртића „Софија Ристић“ – уз активно учешће запослених.
Од Дома здравља „Свети Ђорђе“ захтеван је списаак особа које иду на дијализу или хемотерапију и време, односно дани када имају терапије како би се предузеле мере њиховог одвожења на лечење као и враћања.
Проблем представља и појава већег броја паса луталица у ужем центру града које хитно треба уклонити са улица и у ту сврху су ангажоване екипе комуналне службе и инспекције. Поред тога, власници паса се упозоравају да своје кућне љубимце држе затворене у својим двориштима, кућицама или боксовима.
Поновимо да је Штаб за ванредне ситуације општине Топола увео дежурство и број телефона Штаба, 811-770, на који се примају подаци о евентуалним проблемима грађана у појединим деловима општине.
На седници Штаба за ванредне ситуације општине Топола, одржане у недељу, 12.02.2012. године, констатовано је стање настало након нових снежних падавина које су изазвале поновне проблеме у саобраћају, а самим тим и у промету људи, роба и услуга. Сходно томе, Штаб је заузео став да се у овом периоду од снега чисте правци ка Руднику, Београду, Крагујевцу и Смедеревској Паланци, односно Рачи тј. само општински путеви. Приоритет су заправо путеви који могу обезбедити несметан аутобуски саобраћај као и могућност допремања основних животних намирница.
Помоћ у храни допремљена је угроженим породицама и она ће се наставити у току наредне недеље. Што се тиче даље помоћи у дрвима она је тренутно отежана услед новонастале ситуације.
Грађани су у обавези да са својих кровова скидају нагомилане наносе снега и леда како не би угрозили како свој живот, тако и животе пролазника. Поред тога, власници зграда, трговачких и угоститељских објеката и даље су у обавези да испред својих локала у очишћеном стању одржавају тротоаре. Контролу обавезујућих одлука Штаба за ванредне ситуације општине Топола вршиће инспекцијске службе.
Анализа стања изазваног елементарним непогодама у општини Топола
У складу са Наредбом Републичког штаба за ванредне ситуације бр. 4/2012 од 06.02.2012. године, прилажемо Извештај о стању, мерама и активностима које су предузете на територији општине Топола, а које су условљене актуелном временском ситуацијом:
1. Седница Општинског штаба за ванредне ситауције одржана је у 11,00 часова дана 10.02.2012. године, на којој је разматран извештај о предузетим мерама у току предходног дана, констатовано актуелно стање са предлогом мера које ће се током дана и у наредном периоду предузети.
2. Непрекидно дежурство чланова Штаба се одвија по планираном распореду.
3. Снежних падавина у току предходним данима није било, па се може сматрати да је чишћење преосталих опшинских некатегорисаних путева завршено.
4. Настављена је акција уклањања снежних наноса са кровова појединих установа као што је ОШ „Карађорђе“ Топола и других јавних објеката. На наведеним пословима ангажовани су пре свега припадници ВСЈ „Топола“, запослени, као и родитељи појединих ученика.
5. „Електродистрибуција“ Топола је предузела мере на штедњи електричне енергије искључивањем комплетне уличне расвете по селима и периферним улицама Тополе и редуковала испоруке електричне енергије великим потрошачима. Укупни ефекти уштеде су око 8-10% на нивоу ЕД Топола. Због ове мере, Полицијска станица ће појачати контролу у ноћним сатима, ради безбедности грађана.
6. За потребе старачких и социјално угрожених домаћинстава обезбеђено је и уручено 20 пакета са приоритетним животним намирницама.
7. Локална самоуправа, у своје име и у име других правних лица, упутила је захтев Штабу за ванредне ситуације Шумадијског управног округа за испоруку лож уља у количини 7,6 тона, с обзиром да је извршено авансно плаћање, а залихе овог енергента су сведене на минимум.
8. Током дана Црвени крст Топола извршио је расподелу 61 пакета за децу, кориснике народне кухиње програма из 2011. године.
9. У вези Наређења Републичког штаба за ванредне ситуације број 13/12 од 09.02.2012. године, достављамо вам следеће податке који се односе на опште стање и активности локалне самоуправе јавних предузећа и других органа и установа и то:
Сви магистрални и путни правци на територији општине Топола су проходни и саобраћај се несметано одвија,
Укупно је очишћено 130 км општинских и 320 км некатегорисаних путева, чиме је омогућен приступ свим домаћинствима на територији општине Топола,
За потребе чишћења путне мреже на територији месних заједница и улица у Варош Тополи, пре проглашења ванредне ситуације, ангажовано је укупно 8 грађевинских машина и то: камион са ножем и епохом, трактор са ножем, 3 скипа, 2 утоваривача и грејдер.
Након завођења ванредног стања и нових снежних падавина, на чишћењу путне мреже и улица, додатно је ангажована следећа механизација и то: 9 трактора са ножем, скип и УЛТ,
У овом периоду, било је укупно 8 позива за помоћ на телефонски број 93, од којих је 5 ВСЈ „Топола“ решила својим снагама и средствима. У остала 3 случаја је асистирала другим интервентним екипама надлежних служби,
Дом здравља, преко својих надлежних служби, је имао 4 интервенције одвожења на виши ниво здравствене заштите, 12 одвожења на редовну дијализу, 9 хитних интервенција, а достава лекова је вршена преко патронажне службе кроз устаљени режим обиласка одређене категорије пацијената.
10. Све активности Општинског штаба, Општинске управе, државних органа и других предузећа и установа су медијски пропраћене преко локалног радија „ОП – ТОП“, уз стално информисање грађана о предузетим мерама и активностима.
На данашњем заседању Штаба за ванредне ситуације општине Топола, који свакодневно разматра насталу ситуацију изазвану великим снежним падавинама и ниским температурама и који на основу тога предузима одговарајуће мере, констатовано је да на територији ове шумадијске општине нема ни једног пута или засеока који је непроходан нити постоји ни једно домаћинство које је завејано до те мере да му се не може прићи. И последњи засеоци у Месним заједницама Жабаре, Овсиште и Пласковац као и изузетно неприступачан део пута у Месној заједници Војковци од данас су проходни. Од 6. фебруара, од када је заведено ванредно стање у читавој Републици, за чишћење снега и леда на територији општине Топола је утрошено више од 3000 литара горива.
У циљу смањења утрошка електричне енергије сва улична расвета заједно са селима биће од данас искључена осим строгог центра Тополе док ће велики потрошачи струје смањити њен утрошак на најмању могућу меру. Поред тога и грађани се моле да у овим тренуцима покажу максималну солидарност и у оној мери у којој је то у овим приликама могуће, смање утрошак електричне енергије у својим домовима.
Ватрогасна јединица из Тополе, у сарадњи са електродистрибуцијом, данас је радила на отклањању леденица са кровова зграда, али и поред тога грађани се позивају на додатну опрезност.
Угроженим породицама, старим и изнемоглим лицима до сада је достављено око 50 пакета који садрже основне животне намирнице, док је у око 30 породица дистрибуирано по 2 кубика дрва.
С обзиром на ангажовање и резултате које акција отклањања последица насталих елементарним непогодама даје, на седници Штаба је закључено да ангажовање војних снага на простору општине Топола није потребно. Штаб за ванредне ситуације општине Топола наставља са 24. часовним дежурством, а подаци о евентуалним проблемима могу се оставити на број телефона 811-770.
Данас је заседао Штаб за ванредне ситуације општине Топола, који је јуче почео са састанцима и заседаће редовно све док постоји потреба тј. док траје ванредна ситуација. Штаб за ванредне ситуације општине Топола увео 24. часовно дежурство и одредио број телефона 811 770 за подношење пријава о евентуалним проблемима на територији општине.
До 12. фебруара неће радити Средња школа „Краљ Петар I“ као и комплетна мрежа основних школа на територији општине Топола, а такође и све истурене групе и забавиште Предшколске установе „Софија Ристић“ и истоимена установа са седиштем у Тополи. У овом периоду све установе су дужне да обезбеде дежурство ради одржавања система грејања.
У рашчишћавању снега учествује поред три (3) возила Јавно комунално стамбеног предузећа (ЈКСП) још једанаест (11) машина чији су власници физичка лица. Ангажована грађевинска механизација ради на рашчишћавању од снега свих путева – општинских, улица и некатегорисаних путева – са алсфалтном и макадамском подлогом.
На основу података које достављају председници Месних заједница угроженим породицама, старим и изнемоглим лицима, достављају се пакети са храном и дрва за огрев. Закључно са данашњим даном 19 пакета са животним намирницама је уручено породицама у Наталинцима, Јарменовцима, Крћевцу, Загорици, Јунковцу, Шаторњи. У седам (7) породица које се налазе у Тополи, Божурњи, Наталинцима и Јунковцу упућено је по два (2) кубика дрва.
У складу са Одлуком Владе Републике Србије о увођењу ванредне ситуације на територији Републике Србије, а у циљу отклањања последица снежних падавина и веома ниских температура, данас је у Тополи заседао Штаб за ванредне ситуације општине Топола. Заседањем је, у својству команданта Штаба, руководио председник општине Топола, Драган Јовановић.
Најпре је утврђено стање у коме се општина Топола налази у тренутку када је као и у читавој Републици пала велика количина снега и дошло до веома ниских температура. Констатовано је да путеви морају да се одржавају у проходном стању као и уредно снабдевање становништва животним намирницама и неопходним енергентима. У вртић „Софија Ристић“ који је и овога јутра био загрејан дошао је мали број деце тако да наредних дана, тачније до понедељка, 13. фебруара, неће радити. Школе неће радити до среде, а сутра ће се, према развоју ситуације, одлучити да ли ће принудни одмор основаца и средњошколаца бити настављен.
На основу Одлуке републичке Владе, Штаб за ванредне ситуације општине Топола донео је Одлуку о поступању у насталој ситуацији: Ангажује се расположива грађевинска механизација на територији општине Топола за рашчишћавање снега и леда са путева и улица у општини; Власници грађевинске механизације са територије општине Топола дужни су да се одмах одазову на позив Штаба за ванредне ситуације и без одлагања започну са активностима на рашчишћавању снега и леда у Месним заједницама и на локацијама за које добију налог од Штаба; Власницима грађевинске механизације ради извођења радова на рашчишћавању снега и леда додељује се нафта у количини која је потребна за наведене радове, а према нормативима за потрошњу нафте; Набавка нафте се врши на основу писменог налога издатог од стране Штаба за ванредне ситуације; Додељују се пакети са основним животним намирницама старачким домаћинствима и изнемоглим лицима; С обзиром да је социјално угроженим лицима неопходан огрев за зиму додељен у претходним месецима проверити има ли потребе за додатним енергентима; Уколико у појединим улицама општине механизација није у стању да очисти снег (због терена) ангажовати људство; Уз помоћ полиције ослободити поједине улице од аутомобила како би се заостали снег уклонио.
Председник општине Топола, Драган Јовановић, примио је у понедељак, 30. јануара, амбасадора Швајцарске конфедерације Ервина Хофера. После посете А.Д. „Венчац“ коју је приватизовала швајцарска компанија „Omya“ и разговора о привредној ситуацији Тополе, председник Јовановић и амбасадор Хофер дали су изјаве за медије.
Захваљујући господину Хоферу на посети Тополи, председник Јовановић је изразио задовољство што у нашој средини и у име локалне самоуправе може да поздрави и угости тако уваженог госта. Он је подсетио да више од хиљаду становника општине Топола живи и ради данас у Швајцарској, а такође и да преко 200 пензионера прима код нас пензије из ове земље, што скупа узев представља значајна средства која свакога месеца пристижу у нашу општину.
-Од великог је значаја долазак у Тополу компаније „Omya“ која представља лидера у производњи калцијум карбоната. Њихова технологија и искуство ће допринети да нова фирма А.Д. „Венчац“ која обухвата бивше фирме „Венчац“ и „Неметали“ из Аранђеловца и Тополе, постане балкански лидер у производњи калцијум карбоната – сматра председник општине Топола уз очекивања да ће ово бити само једна у низу посета његове екселенције Тополи и Опленцу.
Нескривено задовољство посетом Тополи показао је и амбасадор Хофер, јер, како је сам рекао „ово је историјски део Србије“. Он је показао и поштовање према оним грађанима Тополе који су дуго радећи у Швајцарској постали и део развоја његове земље. Говорећи о компанији „Omya“ нагласио је да је реч о светској компанији која успешно и на чврстим економским основама послује у преко 50 земаља широм света. На питање да ли ће још швајцарских фирми доћи у Тополу, швајцарски амбасадор је одговорио да приватни инвеститори увек траже шансу, а из Тополе „ћемо отићи са позитивном поруком“. Напоменуо је да ће наредних дана око себе окупити водеће швајцарске компаније и „даћемо им позитивне вести“. Рекао је да њихови представници овде морају сами доћи и уверити се у шансе и ако су задовољни онда ће пословати. Посебно је нагласио да је у разговору са председником Јовановићем било речи о пољопривреди и убеђености швајцарске стране да Топола и њена околина имају велике потенцијале у пољопривреди и да треба да буде више развијена него што је то данас.
Званичну посету Тополи, амбасадор Ервин Хофер, завршио је посетом Задужбини краља Петра I на Опленцу упознајући се на тај начин како са културно историјским обележјима тако и са туристичким потенцијалима овог дела Србије.
Председник Јовановић поклања
Монографију Тополе амбасадору Хоферу
Мото клуб „Опленац“ из Тополе и ове године обрадовао је малишане поделивши им у суботу, 14. јануара, новогодишње пакетиће. Око 200 пакетића поделили су чланови овог клуба на платоу испред цркве на Опленцу. Поред пакетића и мотора, интересовање најмлађих изазвала је и одећа моториста који су се за ову прилику обукли у одећу деда Мраза.
Ово није једина акција популарних бајкера из Тополе. У децембру, сада већ прошле године, они су организовали хуманитарну акцију пружања помоћи малој Марији којој су средства била неопходна за одлазак на неопходне здравствене прегледе у Италију. У ту сврху Мото клуб је организовао хуманитарну журку у дискотеци клуба, при чему су сакупљена средства уплаћена на жиро рачун ове девојчице.
Четврту годину за редом, на организованој приредби, деца без родитељског старања, њих 29. добила су пригодне поклон-пакете божићних и новогодишњих празника. У ресторану Народне кухиње у Тополи, одржани су данас сусрети и подела новогодишњих пакетића деци која се налазе у хранитељским и старатељским породицама. Поделу пакетића пратио је пригодан програм који су деца самостално припремила, а допуњен је песмама и играма КУД „Опленац“.
Присутнима су се на свечаности обратили председник општине Топола, Драган Јовановић, директор Центра за социјални рад „Сава Илић“ из Аранђеловца Нада Танасијевић, саветник у Центру за породични смештај и усвојење Вера Вукосављевић и председник Клуба хранитеља „Цврчак“ из Тополе Драгош Митровић.
Председник Јовановић је акценат ставио на бригу, негу и топлину којом су ова деца прихваћена од стране хранитеља и старатеља, а такође и на локалну заједницу као важан фактор у социјализацији личности и ослонцу у њиховом развоју.
Драгош Митровић, председник Клуба хранитеља „Цврчак“ које је основано крајем 2008. године, истакао је подршку и разумевање коју читава заједница, од Општине до предузетника и појединаца, пружа како деци без родитељског старања тако и хранитељима и старатељима код којих се деца налазе. Деци је упутио поруку са жељом да одрасту окружени љубављу и пажњом.
Хранитељство и старатељство у Тополи је вишедеценијски заступљено. Изазови хранитељства су између осталог и у веровањима у дете, посвећености детету и постизању разултата и када сви други „дигну руке“ и када је тешко. Хранитељи Тополе добро функционишу о чему сведочи њихова међусобна подршка и сарадња. У организацији Клуба хранитеља „Цврчак“, деца су колективно посетила торањ на Авали, више пута су била на базенима у различитим местима, обилазила манастире и друга културно-историјска места, посећивала позоришта, концерте и друго. Објављена су и два билтена о хранитељству. У Клубу истичу да данашња акција представља само једну од порука овој деци да су они чланови наше заједнице која их прихвата и подржава.
Рођење Исуса Христа, једног од најрадоснијих хришћанских празника, свечано је и ове године дочекано у храмовима тополске општине. У петак 6. јануара, на Бадње јутро, верници, међу којима је био и председник општине Драган Јовановић, окупљени испред куће краља Петра I на Опленцу, кренули су у традиционалну и организовану сечу бадњака. Треба нагласити да изузев ове организоване сече бадњака, појединачна сеча храстових младица на Опленцу није дозвољена.
У вечерњим сатима, на Бадње вече, хришћански верници су се окупили у цркви светог Ђорђа. Пошто је председник Јовановић унео бадњак, започело је Божићно бденије које је служило свештенство опленачког намесништва уз пратњу црквеног хора „Опленац”. Након бденија, у црквеној порти је паљен бадњак. Председник општине се обратио окупљеним грађанима, а затим најмлађима поделио око 600 божићних пакетића.
И ове године, 5. јануара, у Тополи је одигран Вертеп - приказ рођења Христовог. Ову, већ традиционалну приредбу, у просторијама КУД-а „Опленац“, извели су ученици трећег разреда Основне школе „Карађорђе“ које су припремили учитељица Слађана Делић и вероучитељ Александар Алексић, а уз помоћ Црквеног хора „Опленац“ и Првослава Мајсторовића који је помогао у сценографији „Вертепа“.
Радосне, веселе Божићне песме и здравице пропраћене су громогласним аплаузом многобројне публике, а сва дечица даривана су Божићним пакетићима које су за ову прилику припремили Тополски свештеници.
